Школски лист

— 40 —

т тин у томе усвојимо, с тим ће и наклоиост наше воље нравилнија бити. Што је дакле боље ум дечијст пзображен, с тим се више надати можемо добром напредку у изображењу срца. То се састоји највише у томе, да се љој прави појмови о суђењу представе; да се употребљавање тих појмова згодиима приликама олакшава; и да се унутрашње или спољашње препоне са пута одклоне, како би се лакше но увиђењу свога ума управљала. За ту се цјел мора^у разни начини уиотребљавати, који наравно по разлици особа са којима имамо посла, и по разлици прилика које се при томе појављују, морају разни бити. Ми ћемо се са ненолико правила при изображењу срца и моралног карактера дочијег задовољити, а ближа опредјелења тих иравила мудросги онима оставити, који се с тим занимају. Прво се мора дечија нарав сазнати и иосле се по њој управљати. Нарав је управо земљиште које се треба да обдјела. Разлика тога земљишта није никада тако велика, да се неможе брзо одкрити. Мање или више живости или брзине у представама, мање или више осетљивости спрам доброг или рђавог, спрам лаког или тешког, мање или више наклоности одмору или раду, — у томе се састоји цела та разлика, што се нарављу дечијом назвати може. Све те различите нарави могу лако добродјетељи или страсти одвести. Онима њу разбудити и унаиредити, а ове одклонити од ње — то је главна задаћа васиитачка. Белика живост, осетљивост и вредноћа особена су својства за изображење срца, када се на добре и достојне предмете управе, а сва та разум за вођу имају. Ми дакле несмемо та својства нритискивати, него се морамо потрудити добар им правац дати. Живост духа мора се на важне и користне ноуке унотребити, осетљивост срца треба њежном осећају за све што је збиља леио, благородно и велико изобразити, вредноћа мора се тако управити да она и опште благостање пред очима има. Деца, која та својства имају, морају се завремена од рђаве употребе истих одвраћати. На против она деца која више спорости у својим представама и радовима показују, која су више миру и лењости склоњена и теже се у движење покренути могу, несмеју се са укором или са строгим предусретањем збуњивати. Она су обично бојазљива и врло мало поуздања у себе имају. Са њоме се мора дакле њежно и са стрпљењем поступати, она се морају храбрити ; из таме коју траже или у коју су ушла извести, и често њу у такове околности стављати, које су у