Школски лист

— 45 —

Од ваљаие школе све то зависи. Па кад знамо где нам је спас, зашто онда да не гајимо то, зашто да не подижемо школе и неупапређујемо, кад знамо, да нам опстанак од њих зависи. Уз добру народну школу као основу,јединије спасоносни лек за нас гтовториа школа. Њој је задатак, да нам подигне народ, да му даде духа просвете; јер је така школа подугшрач узвишених жеља и идеја, које су једипо кадре народ наш одржати и унапредити. Иван МартиновиИ, учитељ.

ПРЕДСТАВК А, епархијске консисторије горњо карловачке, високој кр. хрват. слав. далматинској земаљској влади у Загребу. (Свршетак.) Поред таквог релативно дакако врло обзирног али за православну цркву врло неправедног постављања учител>а по обштим пучким школама у крајини; а к тому још и норед те околности, што је стари црквенословенски, правосзавног обреда језик и писменица му, из школских књига и школске наставе искључена са свим; каже се то од себе само, како мора да изгледа служба божија у цркви православној онђе нарочито, гђе учитеља вјере православне нема ни једнога, а није случајно ни вигпе свештеника у мјесту Ту је црква без школске дјеце скоро иуста, јер пјевница јој је глува, а читанка аностолских посланица нијема са свим, да је свештеник црквено правило ногазити, и мјесто литургије часове (сћогаз) свршавати ириморан, на које народ недолази. И то ту тако бива из оних разлога, који су самој нарави личних околности туде постављених учитеља друге црквз много ближи, него позиву и задатку учитеља онште пучке школе, до кога се сваки од њих из тијех околности извинути није кадар, јер није ни вољан, а школска га дисциилина никако и непритеже на то. Како нак и у самој школи, па још у таковој, у којој су сва дјеца вјере православне а православног свештеника није у мјесту, учитељи римокатолици сваћају свој задатак, скојим су се нашли у таковим школамај то ће илустровати овај примјер. У Збјегу, гђе нема како је горе наведено ниједног дјетета вјере римокатолиЧке, учитељ је римокатолик Драгутин Циндрић. Једном ће љетос администратор иарохије и катихета, који удаљено станује, доћи у школу, на ће ту у присутности учитеља запитати једног ученика: „Кажи ми ти, шта си но вјери, коју вјерујеш и исиовиједаш?" А дијете му одговори: „Ја сам Хрват". Катихета му на то каже и растумачи, да је ов и како је по вјери православни хрвстијанин; и настави опет питати ученика: да му сада он одговори „зашто је он православни христијанин ?" А дијете као дресирано одмах на то: „Ја сам за то Хрват, јер сам ро-