Школски лист

— 63 —

срећније и задовољпије од добродјетелиог живи, а да морамо добродјетељ зато волети, што је то Бог заиоведио. Не, та је представа погрешна и неможе други, него само шкодљив утисак на дух дечији учипити. Нзу треба учити да је добродјетељ блаженство, а страст пропаст ; да Бог ништа незабрањује, но само оно, што је хрђаво и шкодљиво и да ништа не захтева но само оно, што је добро и полезно; да побожност и невине радости нису противне једна другој, него шта више да једна другу подпомажу, и да има случајева, да праведни и побожан човек мора гдекоји пут и да пати. Да би се деци то олакшало, морају се она још за рана на самоиспитивање упутити. Али то јој се исиитивање несме као нека дужност, у којој се морају неирестано веџбати, наметнути, јер то приморавање не би никаква плода код деце припело, него треба сваку прилику употребити, да би она добро од зла разликовати знала. Тако н. пр. када се на свршетку дана или недеље у њином кругу нађемо, то лако можемо њину пажњу на иснитивање прошлости павести. Њу треба питати како су тај дан или ту недељу провела? Је су ли она у том времену што научила, или се у чему упражњавала, чим би нас обрадовала? Је су ли зато време какву вештину или знање или способност себи присвојила, до чега су могла доћи? Или су оно учинила и говорила, од чега се сад морају стидити, због чега се морају кајати и због чега ће непријатне посљедице још дуго осећати морати ? Уздише ли когод на њу, што су им неправду и увреду паиела? Има ли кога, који терет, теготу због тога трпи, што му нису своју помоћ, за коју је њу молио и коју су му могли учинити, пружила? Јесу ли она што говорила или урадила, што је њинима родитељима или учитељима или млађима, који њу служе немир, незадовољство и јед иринети могло? Благо деци, ако се она мало по мало сама таковом исниту привикну, ако се њој са добри и лепи примери предходи, ако се родитељи не стиде своје погрешке — бар у њином ирисутству учињепе — пред њима признати, те жалити, што су оно добро, које су могли учинити, нренебрегли. На тај начин са посматрањем њипог и пашег ионашања нривешћемо њу мудрости и добродјетељи. (Свршиће се.)