Школски лист

— 62 —

влаче, осетити дати, али само толико, колико је за њино ноправлеље нужпо, и не треба исте пре одклонити, док она своју прехитреност или немарљивост не признају и не покају се. Показатп треба децп од части из њиних, а од части из туђи примера, да неред и неумерепост у тјелесном уживању тешке болове, да лењост, распикућство, тврдоћа и у опште свака страст незадовољство за собом повлачи. Њу треба поучавати да те страсти мало по мало дух човечији слабе и нонижавају, вољу притискују, здравље кваре, живот прекраћују, добро сгање подкопавају и њу у непотребне, презрепе и шкодљиве чланове човечијег друштва увршћују. Да страсти савест муче и многе неприлике, патње и пропаети проузрокују. Напротив треба деци показати какву богату награду ваљан и добродјетел>ан човек у спокојству савести своје ужива; да се он срећан осећа, што је научио ограничити своје жеље, те своје тјелесне и душевне снаге без муке на оно употребити може, на што му је Бог дао; да се пи од кога и ни од чега бојати не мора; да он праву слободу одржати зна и да пије роб обичаја, сујете или пагона. Похваљивати треба деци срећу добродјетелног човека и то са веселим лицем и осетљиким срцем, и њу учити да то сваком когатству, свакој моћи п страсном нагону нредностављају. Вршење дужности треба деци у задовол>ство претворити. Треба како у примерима, тако и у поукама деци показати, да је свака дужност, која се радо извршује са задовољством и радошћу награђепа. Тако н. пр. када смо којег нашег позеаника са пута страсти и греха одг.ратили, или га на добро дјело нагог.орили, или смо бједног опоравили, или сиротом и болном помоћ цружили, те се од тог благородног дјела пашој деци повратимо, то требају да и опа у тој радости учествују, треба јој узроке, без да се смиреносг повређује, одкрити, и онда јој ноказати, да се добро дјело са задовољством награђује. Наиротив, треба деци пред очи изнети оно незадовољство и немир савести, које се и нротиг. нагае воље у срце увуче, када оно, што смо требали учииити, нисмо оиако урадили, као што би требало. Децу треба уверити, да није наша намера да над њом господаримо, или да јој непотребне терете намећемо, него да с тим желимо њино савршенство и благостање унанредити. Упозпати је ваља, да добродјетељ није строга заповедачпца и непријателшца радости и забаг.е, него да је она најбоље и једино средство правом задовољству. Несме јој се рећи, да страстпик