Школски лист

— 130 —

као отличан учитељ у IV. разреду средсредне школе новосадске, које је званије због болести оставио, добивши доживотну мировину од сл. кр. града Новога Сада. Како за време своје учитељске службе, тако и носле све до смрти делао је Ђорђе Рајковић неуморно на пољу књижества србског. Он је био први уредник Школскога Листа, кад је овај 1858. у Новом-Саду излазити почео. Још пре тога написао је он и на свет издао педагогијско дело: „Школа и живот". Године 1860. издао је збирку својих песама; дао нам је у лепом србском преводу знаменито дело Фенелоново „0 васпитаљу девојака". Много је радио на пољу србске сатиричке кљижевности; у последње време уређивао је „Глае Истине", а затим „Бршљан". Најрадије се бавио са сабирањем старинских писама и грађе за историју књижевности србске. Њему имамо захвалити за податке из живота најзнаменитијих раденика на пољу дрквеног и народног живота, које је он у повременим снисима обнародовао. У сред овог ревносног рада снађе га ове године немила болест у јетрима, која земаљском животу његовом крај учини. Вредни овај старина сарањен је 30. Јулија после подне на успенском гробљу у Новом-Саду. На опелу његовом у успенској цркви новосадској говорио је опроштајну реч г. Антоније Хаџић тајник Матице Србске, а чииодјејствовали су г. г. свештеници Јован Марковић, Милан Ћирић и Павао Михајловић. Нека је вечна успомена великом овом трудбенику на пољу просвете народне !

ПРБО СРБСКО ЗШВИШТЕ И РАД У БШУ. Као што је у своје време у овом листу јављено прво србско забавиште отворено је у Сомбору 16. Декембра пр. годиие. Сада се навршио први годишњи течај у овом најмлађем васпитном заводу нашем, које сомборска србска црквена обштина из своје просветне закладе издржава. Ове прве године било је у забавишту том 18 мушке 20 женске, свега 38 деце. Деца су се ова под руковођењем искусне забавиље госпођице Олге Павловићеве сваки цан изузимајући одређење полудневне одморе и празнике по три часа пре и по