Школски лист

— 30 —

ством учитеља одпевали песму: „Ускликнимо љубављу светитељу Сави" и тим се у гаколи свечаност свршила. По том на ново глас умилних звона цозва нас у други виши просветни дом, и ми, појући тронар, кренемо се и дођемо у завод неумрлог нам до^ротвора Саве Текелије, где је у великој дворани све за вмдоосвећење приуготовљено бнло. Слика Саве Текелије, окићена лаворовим венцем, украшавала је прочеље ове леие дворане. Преч. г. парох и овде на најсвечанији начин освети воду, и иокропи св водом завод и све присутне. После отпуста ступи на узвишено место (испод слигсе Саве Текелије) г. Тихомир Остојић питомац Текелијин и слушатељ пр ^Фесуре, који нам одржа прекрасан говор, који овој светковини врло приличи. Говорник је у говору свом у главним цртама описао светковчну ову и сри просвету, и када је из животописа све заслуге св. угодника Божијег сиоменуо, и сравнио са заслугама Саве Текелије и Саве Вуковића, више пути прекидан је био говорник са: живео! и: слава им била! Када је млади.Т. Остојић своју беседу свршио, сви га присутни дуготрајним „живио"! поздравзше. Желити би било, да говор г. Остојића, у ком јавном листу нашем угледа света. — После овог говора г. Стеван В. Поповић као надзорник и домаћин ове куће својим уобичајеним лепим, китњастим говором благодари како г. пароху, који је осветио дом, тако и свима присутнима, који су дошли на ову сзетковину, и по том буде од свију присутних са громким: „живио !" ноздрављен. После отночну Текелијни нитомци у хору ову д!*вну светосавску песму: „Возкликнемљ лк >бов1го свдтителго Сав г 1з" и кад сам ово чуо, ја сам себи нредставио, да сам : у Сомбору, Н. Саду, Карловци, Панчеву или у другом ком месту, где су наши заводи и певачка другнтва. Када је ова песма овако вајсвечаније однојала, врати се литија у храм Божији, и тако се ова лепа свечаност у престолници Угарске на најсвечанији начан обавила. При овој светковини ме^у иознатима присуствовала су ова г. г.: Светозар Милутиновић и Алекс. Стојачковић председници пештанске и будимске срн. општине, Миша Димитријевић нар посланик на зем. сабору са госпођом, Радановић подпредседник, Вукашиновић глав. тутор, млади Др. Пејчић, Соколовић чиновник у министарству, ТеоФил Кардасевић руски свенггенак из Ирме и многи други. — Како свака птица своме јату тежа, тако и мени мило беше при еветковини видети и једну свршену срп. нар. учитељицу, а та је гђица Видосава Настићева из Ст.-Томаша. У вече тог истог дана била је свечана седница у „Колу младих Срба" у славу стогодишњчце Вука Ст Караџића. Чујем да су у ов^ј седници ирисуствовали многи, и да су овеучилишни грађани држали лене говоре из жив^та и значаја нашег неуморног књижевника Вука, за које ми је врло жао било, што и ја овде присуствовао нисам, Из овога се види, да наш народ драговољно спомиЕБе добротворе и књижевнике евоје, а спомињаће их увек, док узимамо узданицу нашу, нашу дичну омладину, која нам просвету шири, и на којој нам остаје будућност народа нагаег. У Ст.-Андрији. Пвтар БериЛ, учитељ.