Школски лист
— 93 —
9
0 ВЛЖНОСТИ ШОРАЛНОГ ВАСПИТЛБ.А. (Продужеље.) За рана треба децу раду, реду и вредноћи нривикавати. Учити их ваља, да је мудро и право, да сваки свој дар, своје сваге и време на добро употребљује и да би неправо било, да се дају од других људи служити и помоћи у ономе, што сами извршити могу. Доказивати ваља деци у свакој прилици, да су сви људи један с другим скопчани, да један другог потребују и зато је пужно за општи напредак удружено радити. Децу треба учити, да рад човеку послове олакшава, да углед и поверење код других задобпја и да се на последку сталеа вредноћа богато награђује. Даље, да је радиност особено средство, које човека од греха и несносног дугог времена чува; да је велико задовољство вреднога, када на свој сретно свршени посао и при томе надјачање тешкоће иогледи и види, да је тим корист себи и другима указао. Та поучења треба деци дубоко у срце усадити и њима у томе добрим примером предходити. Децу треба придржавати, да сваки посао у згодно време предузму и све, што радити имају — колико њине године и снаге допуштају — да правом тачношћу извршују; тим ће њима љубав реду и вредноћа у природу ући. Онда не ће у будуће своје послове као тежак терет сматрати, пе ће за сваком забавом трчати, а тим ћемо децу много сигурније од недостатака и нужде сачувати и много користнијима члановима друштва учинити, него када јој при противним наклоностима ма какво велико богатство оставимо. Децу треба највећом пажњом смирености и пристојности учити. Не треба децу похваљивати онде, где нису заслужила и не треба дозволити, да јој други појмове о њином лепом тјелесном саставу, или о њином високом пореклу, или о њином богатсву разјашњавају. Децу треба учиги, да све оне, који њу због тога уздижу и похв?.л,ују, за ниске ласкавце, незналице и себичне људе сматрају, који са свим другчије ми 'ле, него што говоре, или при томе какав особени добит траже. Показаги јој треба, да та спољашња отличија мало праве вредности имају, да се лако изгубити дају, да она човека добром и оиште користном раду обвезују, а да га презрења достојним чине, када он то или злоуиотребљује, или је још мање добродјетељан него други, који толико средства и нагона томе немају. Не треба презирати добродјетелне, ма они сиромашни и оскудни