Школски лист

— 94 —

били, иего их частвовати. Треба деци пред очи изнети, да су незналице сами но себи слаби људи и да често са висине, на К °ЈУ су се попели, доле падају. Децу треба учити, да је несавршена и незнатна човечија мудрост н добродјетељ и да оне од поучења, кзсбражеља и снољашних околности зависе. Показати јој, да су у томе од многих других далеко надмашена, који — може бити — мање помоћних средства имају и да се још морају много трудити, да онако мудра и добра постану, као што би могла и требала. — Особено треба је онда у смнрености вечбати, када се увређена осећају, или кадајој се часг и поштовање неуказује, као што су она очекивала. Ту треба децу опоменути на њине погрешке и слабости, на оскудицу њиних заслуга и на несмотреност, којом опа говоре и раде. Треба јој нојмљиво учинити, да се лако даје без рђаве намере или непријатељства, из несмотрености нешто рећи и учинпти, што се другама не доиада, или што се рђаво тумачити може. Треба се особепо чувати незнатнам раснрама велику важност дати, које пажњу заслужују, јер се тим част у опасност ставља. Децу треба упражњавати при свакој прплици у помирљивости и великодушају. У место да би јој говорили : ово не морате ви трнитк, оно немојте без казни оставити, ва не морате више него други радити и можете зло злим вратити, — треба јој рећи : да се на таке маленкости не треба обзирати, оне нису вредне пажње, да нас узнемирују, радујте се, ако сте мудрији и бољи од других и еажаљевајте оне мање мудре и горе, — али их пе треба презирати. Не треба дозволити деци, да у распри међу собом или са другима живе Показати јој треба, да је то ненријатпо стање и да задовољство окрада. Децу треба опет заједно довести, ако су се раздвојила и иредставити јој, да је незнатан узрок њине раснре, да су и опа само лако увидити могла, да су ствар боље испитала, а не одмах у жестину дошла. Забранити јој треба сваку освету и поучити је — чим она иоњати узмогу — да осећај кривице и слабости освету, а убећен.е невиности и јачине великодушнје показуЈе. Треба код деце љубав и наклоност спрам свују људи пробудити. Учити је, да људе као људе, т. ј. свестне створове сматрају. Дубоко јој треба улити природпу једнакост свију људи, да се не би она од блеска, узвишења и богатства засленити дала, те гордељива и бездушна постала Не треба јој дозволити о простим и пезнатним људима зло говорити, а ако би