Школски лист

— 97 —

читаље, дакле, да им улије љубав к томе Ова би љубав ^вела децу у почетак врела, где је источник живота српског народа, водила би их даље кроз сву прошлост нашу па све до данашњих дана. Па треба ли да ређам, шта би постигла деца тиме? Да ли да ређам све оно, што би деца искусила у том проучавању кратког низа наше среће и дугог низа нагпвх јада? - Не! Морао бих тада исписати сав живот наш од почетка до садашњости . . . неколико капи задовољства и славе у толиким силним вртлозима Србинове несреће и мучеништва тешког . . . А и без овога исписивања — учитељице ће и саме појмити, да јесте важна прошлост наша за проучавање. Појмиће, па ће свакако се трудити, да у деци подстакну вољу на то. Ал и иначе је љубав к читању нарочито по наш народ веома важна. Ја, субјективним својим мишљењем, увек би је ставио међу оне потребе нашега народа, на којима се утемељује сав спас његов. Љубав к читању пружила би узвишене забавз нашем народу, те би се онда искоренило у њему иијанство и друге страсти, које служе само на пропаст његову. Кад би се ова љубав за читање одомаћила у нашем народу, онда он не би тражио, да споменутим страстима крати време, већ би му она била забавиља у слободном времену и доколици. Уз то би ова љубав и најкрасније врлине ширила у народу. А кад би у народу било више врлина и напредак би пре дошао. Дакле ова љубав би користила нам и врлинама и нанретком. Ја сваћам, да је дружење с ваљаном књигом увек само дружење с добрим, лепим, племенитим и узвишеним — какво друговање само срцу пуном врлина годи и даје насладе. Дакле, при тој љубави к читању одредити за увек и правац, да само добра дела буду вечита жудња дотичним — то нека буде учитељици увек пред очима. По књигама, које читач чита, може се познати и душа његова. Човек добре и племените душе свагда ће само добре књиге тражити, дочим ће човек покварена срца само с књижевног сметишта узимати дела гаднога садржаја, који одговара покварености његовој. За то и поново велим, ца учитељица добро пази на правац читања, ако већ предузме себи, да га ученицама својим омили. При оваком нравцу срца дечија би и позније увек била снажна, да одбаце од себе сваки наиадај гадних страсти и похота. Па овај правац би управљао и целим животом њиховим.