Школски лист

— 156 —

успех заиста постигао, да наше матере увиде, да се васпитаљем само може да оплемењује душа и срце, а да оно не долази годинама, као што изгледа да оне схваћају, кад рекну за своје дете: „ништа, док постане старије, онда ће се већ оно опаметити." Приликом разговора овог о васпитању, учител,ица треба и нарочито да упућује матере, да за родољубље и народни понос не забораве, него нека о томе чешће говоре пред децом, што ће на њину свест о Српству и о народности њиној веома јако утицати. А што се тиче васпитања у опште. да га учитељица омиљава пашим матерама, ту би она могла и књигом или листовима, дакле читањем, много постићи. Она треба да сама пажљиво чита књиге и листове, у којима се говорз о васпитању, па кад год наиђе на који састав, који је понуларније написан, да то и пред целим скупом прочита или у целости или бар у изводу, нропраћајући и разјашњујући међувремено и својим пропратницама оно, што чита. Тиме би оеа милина и љубав к читању, а и ово ја схваћам да би она и овде могла за позив свој узети. Нека осим књига о васпитању чита им по кашто и народне песме и приповетке, нека им каже, да су оне у самом народу постале, па ће таме будити у њима машту за стварање те врсте умотвора, која машти тако очшчгедно трне у нашем народу. И другог садржаја дела можб она узети за тако читање, а у читању нека увек гледи, да створи ма и малу дискусију, која ће је све већма уп.ознавати са схваћањем нашега народа, па ће га тиме боље моћи упознати и у свему животу његовом. Осим тога нека онима, које знају да читају, књиге и листове сво;је даје на прочитање, а имућније нека побуђује, да купују књиге, ,или да се претплате иа који забаван или просветан. лист, Овим би њима пружила начина за изображавање и племенито занимање, иотпомогла би књижевност, а наш народ би одмах постао угледнији и виђенији, кад би имао и простих таких Српкиња, које у читању налазе насладе. (Продужиће ое.) , еЕДНДЦА' СРБ." Н1Р0ДН0Г ШКОЛКОГ САВЕТА. I > ?* : (Држана 8. Августа 1887. у Ор. Карловцима.) Дредседава ЈЈ>. Светост патријарх. Црисутни чланови: Протереј Јован Борота, Тео®ил Димић, Ннкода Ђ. Вукићевић, Стеваи Лазић, Др. Михаило Полит и народни тајник Исидор Ћирић.