Школски лист

— 158 —

је писац од текста грчкога и слов^нског веома одстуиио. Поименце навешћу погријешке : Пс. 1. 3 ст. ^ значи и биће, а не „ов је" ; у истом Пс. испустио је ријеч „ бса'. О с. 6. 7. ст. , {м дтка" не значи „усахнути", него „помути се", у ст. 8 испустио је ријеч „глас". Пс. 10. ст. 2. и 3. погријешно је преведен, исто тако 4. и 5. и 6. стих. Пс. 14. ст. 4. погријешан. Пс. 19. стр. 1 и 2. треба узети будуће вријеме; Пс. 25. ст. 4. „законопрестНпник -б" не значи лукав него нешто друго, — а у 9 ст. истога Пс. испуштева је ријеч „ сћ нечестивими", која се како у грчком, тако и словенском оригиналу налази. У Пс. 26 ст. 8 сасвим је слободно преведен — а то није за ученике пучких учиона. У Пс. 28 ст. 1. испуштена је цијела једна реченица, а у ст. 3. употријебио је једноброј место вишеброја, који се у грчком и славенском оригиналу налази. Пс 32 ст. 5. ^ милосткжа " превео је са „правда", а то се иротиви грчком оригиналу. Пс. 33. ст. 5. погријешпо је преведен; ст. 10. свршетак је погријешан, ст. 12. исто тако, ст. 14. и 20. исто тако. Пс. 35. 7. пријевод погријешан, а ст. 12. погријешан у времену. — Пс. 38, ст. 3., 7. и 9. погријешан пријевод. Исто су тако пограјешни ови Пс. 49. ст. 10. и 21. — 51. ст. 1,61. ст. 1., 2., 4., 9. и 10. — 63. ст. 1., 3 , 6. и 7.; — 69. ст. 4.; — 70. ст. 3., 4., 8., 18. и 25; — 76. ст. 2., 3., 5., 6 , 9., 10., 11. и 18. — 85. ст. 14.; — 91. ст. 5., 10., 12. и 14. — Пс. 92. ст. 5. — 99. ст. 3.; — 110. ст. 10.; — 111. ст. 2-и 8.; — 123 ст. 4.; — 133 ст. 1; - 134. ст. 1., 6., 7., 8, 10. и 18.; — 135. ст. 10. и 23. Сви ови наведени стихови појединих иазначених исалама тако су ногријешно преведени, да скоро није могуће иознати ориг«шал сравњен с пријеводом. Ако се пак није хтједо преводити тако, да ученици потпуно схвате смисао, који је у оригиналу изречен, онда није требало пријевода поред оригинала ни стављати, а особито погријешни пријевод, као што је овај у Псалтиру Мате Нешковаћа. Ово су погријешке замашне, те би ученицима више шкодиле него ла користиле, кад би им се овај Псалтир у руке дао. Они би научили ногријешно значење појединих ријечи и реченица, те не би никад у стању били разумјети св. Писмо а особито Апостол и Јеванђ»ље као и ноједине црквене молитве и ијесме, које у цркви чују, — а које се све хоће постићи читањем овога Псалтира. А кад би право значење, или боље рећи буквални смисао како поједине ријечи, тако и цијелих реченица — онда би им лако било створити отуда својим разумом нреноспи смисао. Из наведених разлога не могу вис. кр зем. влади ирепоручити ни „Псалтира" за употријебу у народним школама. Но да не би књвжара, која се обратила на вис. владу са иоменутим књижицама, видећи, да није овђе успјела, обратила се сама непосредно народном митрополитско-црквено-школском савјету у Ср. Карловце, препоручујући ове књчжице за употребу у народним школама, слободан сам овим најуљудније замолити вис. кр. зем. владу, да би благоизволила ове књижице са мојим примјетбама послати славном народном митрсполитско црквено шко лском савјету у Ср, Карловце као надлежној духовној области за процјењивање књкга црквеног садржаја, — па ако би славноисти наве-