Школски лист

— 159 -

дене погријешке превидио и омаловажио, ја ћу се сматрати да сам ирестрого оцјењивао ову ствар и савршено ћу се покорити одлуци славног црквено-школског савјета. У Загребу 24|12 Јулија 1887, Јован Петрови&, кр. катихета.

До:гз::Е^с:Ег(Парастос покојном др. ЋуорЏу Натошсвићу у Боботн ) Учитељско удружење обдржало је многозаслужном и вредном срп. педагогу гл. р ?Ф. срп. нар. школа пок. др. Ђорђу Натошевићу шестонедељни парастос 22. Августа у овдашњој св. Ђурђевској цркви уз присуство околних учитеља, овдашњег обшт. поглаварства и грађана. Да би тужиу успомену нашег милог бабе што величанственије произвели, служила је се цела Божанствена Литургија, на којој чинодјејствоваше три свештеника Драгутин Протић из Пачетина, Ђорђе Мишић из Вере и Милорад Михајловић из Даља, нека је топла захвала горе — реченим частним оцима, који се одазваше нозиву учитељског удружења, и који са својом смиреношћу тоиле молитве за душу нашег милог бабе Богу иринесоше. Учитељство Вам присутно најтоплије захваљује. На позив овдашњег учитељског удружена врло се м^ло учитеља одазвало, које баш не служи им на свјетлост образа њиховог, неби рад, браћо, овде да Вас корим, да Вас опомињем, како да се одаје заслужним срн. мужевама последње иризнање, та то у срцима Вашима лежи, али требали сте, као што у позиву стоји, ако прече околности, да се баш не може доћи, има се одма овдашњем учитељу доставити, али то учинигае само двојица. Десет учитеља ирисутни су били, који Вас, браћо, жестоко осуђују. Учитељско удружеие дало је леп венац милом баби са надписом: за вечни сномен др. Ђорђу Натошевићу даје захвално учитељство, обавит венац са црном завјесом Учитељство је осјетило велики губитак на пољу педагогије, на пољу српске књажевности, — сјећајућк се малог бабе, његових великих заслуга. Тронутим срцем, топлим молитвама, великим призеањем орошене су очи присутног учитељства, гледајући тужни спомен, гледајућн венац, стојећи на средини цркве обавит у црни вео. Пред тужном песмом „С о духи п р а в е д в вт х т." стуни на среду међу учитељство овдашњи учитељ. Г. Ш., те тужиим речима оцрта заслуге милога нам бабе, вељу жалост нашу и неизмеран губитак наш са завршнам речима: Лака ти црна земљица, мили бабо! Вечна ти успомена међу нама била ! ! ! !! Бобота 24. Августа 1887. Г. ШааиовиЛ, учитељ. Ада, 26. јунија 1887. Ономадне сам био присутан на годиитњем испиту овдашње сри. народне школе и то на испиту оних ученика, који су нод руком овдашњег ваљаног и уваженог учитеља Николе КириКа. Нисам