Школски лист

— 150

Школа србска у црно је увијена. Она је изгубила у Ђорђу Натошевићу свога највећег организатора и најбољег надзорника. Учитељство србско оплакује у Ђорђу Натошевићу свог најбољег отца, мудрог и искусног саветника и најискренијег нријатеља. Православна црква чзгубила је у Ђорђу свог драгог и верног сина, који је њу као своју добру мајку неизмерно љубио и поштовао, и за н>у носредством васпитања и наставе религиозне свесрдно и неуморно радио. А народ изгубио је у Натошевићу највреднијег и најплодотворнијег књижевника и просветитеља свог, који је за благо рода свог живио, и из чисте љубави делао око нанредка народног; љубав ту своју је он на последку и смрћу својом запечатио. Уз ожалошћену велештовану породицу његову, коју је покојник тако њежно љубио, жали данас за Ђорђем Натошевићем књига србска, просвета народна, све Србство, а највећма србска народна школа и свестно учитељство србско. Шта је био доктор Ђорђе Натошевић школи србској и шта је Србство у њему изгубило, види се најбоље из обште народне жалости за покојником, која се показала не само при опелу његовом у Горњем Карловцу и при погребу у Новом Саду, него и у свима знатнијим местима његове разгранате делателности, а особито у журналистици Србској. Ево — како о вељем губитку том са тугом срдца ваније најславнији песник србски нашега времена, 3. Ј. Ј : „Уви се, српска школо, Школи је српској Ђорђе

Рецимо и ми учитељи Србски, које је он неизмерно као своје рођене синове љубио, на гробу отца, добротвора, бранитеља и највећег пријатеља свог из свег срдца: Слава нека је и дуготрајна успомена неумрлом Ђорђу Натошевићу ! На веки слава!!

У црну разу туге ; Рана ће т' ова жећи Године многе, дуге.

Сав живот дао свој ; Ох, плачи, гаколо српска, И заслуге му број. >

Плачимо сви, што знамо Вредност живота тог. А Ђорђа нека небом Награди вишњи Бог !"

Н. Ђ. ВукиКевић,

србске учитељске школе сомборске уараеитељ.