Школски лист
— 204 —
и више, али овде навешћу само она места, која се чешће у цркви читају и ноју, и које сваки Србин на памет зна на и смисао њихов боље разуме, него што се то по овом преводу научити може. Тако у псзлму 33: „ПристВпате к њем« и просветитесн" преведено је овако : „Који у њега гледају просветљују се" ; мало ниже „ниш;и" преведено је са „страдалац"; а у сљедећем стиху што је у словеноком тексту у једнини то је у срнском у множвни.' „ВкУсвте" по тумачењу наше цркве а кначе по самом смиелу речи значи овде окусите, а не иснитајте као што је овде у преводу. Стих: „Богатш и>бниш;аша и взалкаша взискакзгци же Гда не лишатсн всакаго блага" у преводу гласи овако: „Лавсви су убоги и гладни, а који траже Госкода не иримиче им се ни једнога добра "- Овај нрев >д, много је неразумљивији за нас од словенскога текста, а друга му половина садржи у себи науку нротивну закону Божијем и здравом разуму, и доводи сваког паметног човека у највећу забуну са лажном пауком, која се ту излаже и која сасвим у опреци стоји са словенским текстом, који на српски значи ово: А који траже Господа имаће свака добра. Реч „оудержи нзик твои" значи „уздржи језик твој" а не „устављај" као што је преведено. Мало ниже у овом преводу назива се лице Господње „страшно" а тога у словенском нема. „Смертв грЂшњиковв лгота" преведено јо овако : „Безбожнвке убиће зло ; „Пргћгр -ћгаатБ" значи „веома ће грешити" а не „превариће се" ; „избавитт." значи „избавиће" а не „искупљује". У псалму 38. „согренса" значи „загрејало се" а не „запалило се" „составв" не значи „над" као што је иреведено. У псалму 51 : Речепица друга „Безакони г 1? вес денБ" преведено је „Милост је Божвја сваки дан самном", а ово је еасвим противно од онога што се у словенском каже. У псалму 70: „Да не постижНсн во в ^ кб " преведено је овако: „Немој ме оставити под срамотом вечном. Из трећега стиха у овом псалму изостављене су читаве речи а и све остало преведено је сасвим слободно, и ио читаве реченвце взостављене су. — Још је већа забуна у преводу псалма 76, сде се на много места сасввм нешто. друго говори у србеком преводу него што је у словенском, тако исто и псалму 92. и у 99. и у 111. — У псалму 133. 134 и 135. И на многи -други мести. Ја држим да ово што сам до сада навео сасвим је довољно за доказ, да се Часловац и Псалтир, како нам га г. Мита Нешковић приканује са преводом који не одговара тексту славенскоме, него местнмице м сасвим противно нешто у себи садржи, никако не може са коришћу уцотребљавати у нашим народним школама на стога принуђен сам најионизније мњење своје поднетм, да се горње књиге за учење цркв. словенског језика у срп. народним школама не одобри, и да се у истом смислу и високој земаљској влади Хрватској на званични донис њен одговори. У Сомбору 14. Новембра 1887. Н. Ђ. Вуки&еви&, с. р. сри. учит. школе сомборске уаравигељ, педагогијских наука и цркв. словенског језика ирофесор.