Школски лист

— 203 —

При употреби споменутих помагача нека се учитељ обзире особито на приљежност, напредак, добро влздање и највише на значај (карактер) ученика, а ваља му брижљиво избегавати све оно, чиме би се неговала надувеност и високоумње међу помагачима. С тога нека не дозволи помагачима да децу казне него тако нека уреди, да и они у учитељу свог суди ју познају. Дужност пазилаца и вођи је иазити на ред у школи, у цркви и на улици, ако учитељ није и неможе да буде у њиховој близини и нријавити оне, који руше ред. Овим треба овластити само најваљаније ученике, које због добрих својстава и другови поштују и цене. Тешко је наћи пазиоца, који је увиђаван савестан, зрелог расуђивања и узорног карактера. С тога, ако се такав нађе, ваља га у том достојанству одржати. Неумесно је, да се иазилац и за време наставе употребљава. Тим би у ,итељ само своју слабост показао. Тек ночетнику — учитељу може се опростити, ако у школи, у којој нема запта (дисциплине), неколико дана с почетка пазиоца одреди, јер се од таковог учитеља још не може захтевати, да свако дете у свом училишту познаје. Редитељска дужност састоји се у вршењу оних мањих школских дужности, од којих одржање реда и умесна употреба времена зависи. Такове су службе: иодела и скупљање прописова и таблица, квашење губе (сунђера), ч^сто држање школске табле и иринрављање штица, земљовида и т. д. Редитељи се могу сваког месеца или сваке недеље мењати. Употребљење редатеља само тако може од користи да буде, ако јеглавни редитељ сам учитељ. Преслишачка дужност је ученике преслишати и о том учитељу савеено рачуна дати. Иван.

Оцека црквено-словенских шига, Еуквара, "Часловца ш: Псалтнра, од МИТЕ НЕШКОВИЂА. Званично на нозив в. Школ. Савета написао 1Е31. 'Ег. Езткигг&.евигк., унрав. Србоке учит. школе Сомборске. (Свршетак.) Што сам казао за Часловац то исто морам казати и за Псалтир. У овоме су нека псалми са преводом српским, а неки без превода, штампано је лепо али без акцената, али у преводу није се ни мало пазило на текст славенски, него је употребљен превод Даничићев, који се није ни мало обз: рао на наш славенски и грчки Псалтир, него је преводио по страним преводвма, који на много места са свим нешто друго казују, него што се код нае у Псалтвру налаза. Дуго би било овде наводити све разлике у овом псалтиру, које у толико већма у очи падају, у колико се успоред са сваким словенскнм стихом наводи српским сасвим другојачије, на често и са противним смислом, који је, рекао бих, баш за то тако наврден да научи децу омадоважавати језик цркве наше, и да их у забуну доведе, те тако у меето разумевања и омалења словенског језика, да им овај још неразумљивијим учини и омрази. Г. Јован Петровић катихета у својој оцени наводи многа места у којима се превод тај од словенског тевста разликује, ја сам их нашао још