Школски лист

— 10 —

лизује те Фразе, а особито на онај начин, како г. Н. постуиа ирема мојој кљизи, — тај би нашао само у носледњим, горе наведеним реченицама његовим, да је он иревазишао у евојим захтевима и Коменскога и Песта лоцнја, па и моју маленкост. Ала г. Н. ублажава своје захтеве тим што вели, „ да сав тај посао не сме имати никаква обележја наставе, учења, егзаменарања — нити сме имата свог прописаног часа. При игри, ручку, шетњи, разговору и свагда, кад год се чему згода јави, ваља је употребити као васиитно средство : и то тако, да деца и не осете, да је то настава и наука". — Прву тачку разумем: у домаћем васпитању не сме бити наставе ; — али не разумем, како се слаже с њом друга тачка, која ипак доиушта наставу, ну само тако, да је деца не осете ! Или зар настава није васпитно средство ? Г. Н. хвали Фребелово забавишно васнитање ; — а заборавља, да у забавиштима, где се деца васпитавају у пре основне школе, има „ироиисаних часова ", за разне радње, — ма да он то неИе, као ни ја. Вели, да се „домаће огњиште не да ничим заменити", али да ипак „дечија забавишта. . . . нејзначајније понуњују свако домаће васпитање". Г. Н. понавља, и то опет неистинито, кзко ја захтевам, да дете „до шесте године " стече тако много знања, да нде у „ недоглед " ! — А ја, напротпв, нигде нисам захтевао ништа, што се не би могло догледати. Томе додаје оно, што сам ја препоручивао у погледу на иознавање друштва човечијег и у ногледу на усавршавање. деце у осећању леноте ; али онет — неверно ! — Тако, не помиње нознавање иородичног живота, на ком се темељи све остало, што ба деца могла сазнати о друштву; не помиње ни при јатељски однос међу децом, ни обични друштвени саобраћај изван породице и осим дечијег пријатељског дружења. Али за то каже, како ја тражим да деца упознају општину са њеним властима и дужностима грађана, и још много којешта. Он то, као и све остало, исказује оиштим и аистрактним изразима, тако да би човек, који не познаје моју књигу, мислио, да се ту захтева све оно што знају само државници и научепи људи / — А међутам оно гато се у књизи захтева, такве је природе, да га дете, „почевши од шесте године" (етр. 94 ) а не до „шесте године" !) и само учи „нехотице и случа.јно" (стр. 92.), — те дакле нема накакве штете ни опасвости, ако к „томе случајном учењу дође и намерна поука од стране родитеља", и то све на основу самих чињеница и догађаја — из жнвота оне општине, у којој оне живе. То што вредш за „познавање српскога народа." Г. Н, вели, да ја, тражим, до „шесте године " „појам о народу у опште"; — а међутим одмах прве реченице о том у књизи гласе овако : „За нрвих 6 — 7 година доте не може довољно разумети, шта је то један народ ; али му се може давати приправа за то. Приправа се та даје у животоиисима иојединих славних људи ерпске народности" (стр. 95.) — Па шта значи такво изоиачавање ?! Вели, да ја тражим „разликовање човечнјег доба од рођења до ста'л^-^Ч-ф^сти и смрти ! — А ја кажем : „Детету до основне школе не може се -- а