Школски лист

— 26 —

помаже по нешто и својој матери. — А да није г. Н. отавио оно итд. итд. само зато, да би свалио више те.рета на мене V Пошто је г. Н. тако изоиачено неверно , м неистинито представио оно, што се односи на интелектуално, естетичко и техничко васпитавање (нредставио је тако, као да моја књага и није уиутство за матере, и то за образованије матере, него као да су то иоуке за децу, која то не могу разумети), — износи два генерална доказа против могућноста и потребе онаког васпитавања, како сам га ја изложзо. Прва је доказ неки цитат против преоптерећавање деце у забавиштима, у ком се не помињу никакве чињенице. А други је доказ позивање на неке"наставне програме за основне школе, који пре свега, нису никаква светиња, а после, и оно позивање нема места овде, пошто је г. Н. намерно изоиачио моје речи, те је само тако могао наћи, да ја захтевам за децу пре школског доба и оно знање, „коме нема места на у самој основној школи". ■— Ја немам потребе, да износим доказе против тако дрског тврђења, јер за њега нема у реценсији никаквих Фактичких доказа. Г. Н. је од „муве направио медведа", па у тој илузији (да не кажем друго што) мисли, да је довољно иозвати се само на „сваки обични здрава разум" да може рећи, да „сам г. БакиЛ није схватао како треба „дух, природу, особине и развитак дечији" (овде је заборавио на Коменског и на Песталоција, а да и не помињем најновију педагошку школу, која оснива свој рад на физиолошкој психологији ) Овај II. одсек завршује г. Н. нретресом првог одсека у мојој „завршној речи", у ком се говори о распоређивању послова око неговања деце. Ја сам ту (на основу опробане практике) хтео да нокажем наро- . чито то, кад деца (оеобито оно које је са свим мало) треба да сиавају и да се одмарају , а кад да се забављају под „надзором матере или дру> гога кога", па да се тако навикну на известан ред, м да би онда н мати могла да ради још и друге своје послове (особито док мало дете спава.) — А г. Н, наиравио је из тога читаву збрку. Он је из тога хтео силом д ј склопи као неки школски расиоред часова, по ком би мати држала нека формалпа иредавања, и пре подне и после но ' • : — док међутим ја нигде у целој књизи нисам употребио ни речи — настава, наставни план, предавања, нити сам игде захтевао ма какву врсту обичног, редовног школског учења у скамијама. И код поменутог распореда рада и одмора — ја сам говорио само о забављању ; а за забављање ваљда не треба ни нарочатог распореда часова, као у школи, нити каквих" особибитих предавања, — као што ми то г. Н. иодмеИе, те на основу таког подметања чуди се, зашто да буду само 4 „сата обуке и наставе", и зашто да се „настава предузлма само после подне" (Л- стр. 114/5.) Алш ја неКу ни „обуке" ни „наставе" у његовом смислу; и онда је са свим излишна „његова зебња" за „дечицу", и узалудно је његово „довикавање" матерама, која чини „свом озбиљношћу и свом силом свога убеђења". Нека се г. Н. не брине и не плаши ни за „кукавну дечицу" ни за њих,ве матере: нити ће им нашкодити моја књига, нити ће им помоћи (Наставиће се.)