Школски лист

— 25 -

радњу, учитељ подвуче, па пвта децу : шта ноказује та реч ? и доведе их до тога, да они сами погоде, да је то реч, која показује радњу. Кад буде 10 реченица напнсано, и кад се са 10 разних радња деца упознају, онда учитељ каже деци ово : речи, које показују радњу, зову се : „ глаголи нли речи радпе". За вештбање у познавању глагола могу се употребитн ове реченице из Буквара : Наше радње. Шта ко ради ? Шта људи раде ? Шта раде животиње ? (види уБуквару Новосадском страна 41—44.) За ученике другога разреда доста је да ово добро и разумљиво из граматике науче. ' 23.

ДОШАЋЕ ВАСПИТШЕЕ, (Одгокор г. М. Нешкови^у.) II. (Продужење.) Код посматрања лепих „слика" ја сам казао : „Што се уираво на слици некој допада и што јој даје највише лепоте, о том се тешко може што деци пре седме године говорити", и завршио сам овако: „У осталом, овде је главао аосматрање лепих слика, а ноређење долази више у основну школу " (стр. 110.) — А г. Н. неће да, зна за то ограничење, него узимље и то све у најпространијем смислу. Даље, показао сам, како дете у шестој и сед.иој години може тачније цртати неке ствари (стр. 114. и 115.; како се може вежбати у аевању и свирању —■ са изречном напоменом: „Но и овде, као и свуда, треба се чувати аретеривања и уображавања" (сгр. 119.) и најпосле, како дете може да научи на намет неколико аесмица, које може да и „лепо исказује и декламује", и то опет са наноменом : „Но овде се ваља чувати претеривања " (стр. 120.), јер дете може декламовати „само оно . . . што оно иотпуно схвата и што је из дечијег живота" (стр. 121.) — А г. Н. ваљада налази, да је шкодл:,иво такво забављање и вежбање, које помаже естетичком и интелектуалном васпитавању, — па и то увршћује у претераности. На послетку ја сам говорио, како „мати узима дете у комоИ у својим домаћим радњама, нарочито ори спремању и чишћењу собе и но нешто у*неким радњама у кујни"; после, да женско дете учи „ао мало" плести, шити и крнитн, а мушко дете да учи „ио мало" радити у башти, и „где може бити". може се научити, да плете котарице" (стр. 128.) После ове последње речи г. Н. ставља итд. итд. Не знам, шта то значи; јер после тога ја сам гсворио само о неким забавама у дечнјим баштама, којим се приправља учење неких ручних радова, и казао сам изречно то, да дете не може једино да гледа, шта се ради на њиви, у радноници, у трговини, па да то подражава у својим играма, а особито на коцкицама и на таблици (стр. 124.) — А шта је од тога тешко или штетно, те је могло доћи под оно итд. итд. — то не могу да појмим, као што не могу да разумем ни то, шта је претерано у ономе, што дете, поред шрања,