Школски лист

преглед. А да дете при том новом разређивању или групирању може научити и што ново, може учитељ приликом ових погодишњих понављања код земљописа узети по нешто из путописа каквих знатнијих путника и путопксаца, код природних наука по што шта из жнвота таквих људи, који су стекли себи заслуге са ширењем овога нредмета или новим изналасдима из природннх наука. Еад би се са понављањем овако радило, како сам ја разлбжио, можда би деца више користи имала од њега, а и нама не би била та шароликост досадна, као што нам је једноставно понављање. Покушајмо ! Из ,.5ЈГср1ап11бк З^арја" 1887. превео : Љуб. ЈХоти^.

УПУТСТБО ЗА НАСТЛВУ, у ирвим основита србске граматике, у другом разреду осн. школе. (Свршетак.) II Кад учитељ упозна децу са простим реченицама и са њиховим деловима, не казујући деци имена тих делова, онда ће упознавати децу најпре са именима мушким и женским овако: ви већ децо знате, да сваки човек има своје име — како је теби име ? -— Свако нека погоди једно мушко име, које се свршује на „ад" : ГГрерад, Обрад, Ненад ; на „ан" Милан, Стеван ; на „о" Вељко, Марко, Жарко ; а како је име теби? Мара, Јулка, Љубица. Најпре научи учитељ децу имена мушка и женска, затим уз очигледно посматрање школских ствари и домаћих животиња, учи их познавати друга имеиа мушка и женска ; и за сва та каже да се зову: .,именице". Уз то уз разговор учини децу пажљивом, да има речи мушки, женских и дечијих; именица мушких, женских и средњих, па нонуди децу, да о тој свакој речи кажу једну реченицу, најпре у једнини па опда у множини. Појам о иридевима даје се овако: учитељ пита, какавјезид? какав је снег ? какав је креч ? ученици одговарају : зид је бео, снег је бео, креч је бео ; које су ствари још беле ? (хартија, рубац) Учитељ пита даље : имали на свету зида ? можелн се видети ? које је име те ствари, што се зове зид ? (зид.) Какве су речи : зид, креч, снег, (то су именице.) Какав је зид ? (бео). Какав је снег ? (бео),- креда (бела). Учитељ напише реченицу „зид је бео" и подвуче реч „ бео па онда кита: какавјезид? шта иоказује реч „бео" — то дакле није ствар, него показује, каква је ствар, прндева се, то је дакле „ иридев". Тако се поступа са реченицама : „трава је зелена", „слама је жута". Градива за овака питања у разгоговоре налази се у буквару (на стр. 48—55.) Са радњама људским и са речима, које показују радњу, познавати ваља децу овако : шта ти радиш очима ? (очима гледам) — шта радите језиком ? (кушамо.) Шта ради отац? Оре, сеје, жње — шта ради мати код куће ? (шије, пере, везе.ј После оваког брижљивог вежбања учитељ напише сваку реченицу о радњи, коју деца погоде, на табли, па пита децу, о коме је ту реч ? шта се каже да оно ради ? реч која показује