Школски лист

— 46 —

Укоп беше тога дана поеле подне у 4 часа; осим местна два свештеника, дошао беше на ногреб и свештеник из Риђице. У одређено време код самртничке куће искупи се мног народ без разлике нола и старости, а што је х^лавно и без разлике вере и народности. Један је део тек могао у двориште се сместити, а остали закрилише прострнну улицу, јасан доказ како су становници уважавали покојника. Овде није било душе која са уздахом није рекла по пешто добра о покојном учитељу. При укопу учествоваше још и немачко, мађарско и јеврејско учитељство; местно поглаварство са својим кнезом и кметовима на челу ; местни новчани завод и сво остало отмено и признато грађанство. Уз горко јаукање и врискање два сиоочета учитељска две унуке дедине од сина му Ђорђа негдашњег учитеља Пардањског, изнесу покојника из собе учитељи и положише га на носила на сред, дворишта, да га још једном и то последњи пут сунце озари; ту га свештеник прелије, и кад ковчег покрише, после возгласа и „амин" присутни принравници, а наиме К- Травањ, П. Јовановић, Ј. Максимовић, Ст. Вујадиновић Л. X. Михајловић, Д. Мушицки, Ст. Стакић и Милан Божић негдашњи ученик покојников, одпојаше стојећи на дворишту дивно карловачко „С в ј а т и Б о ж е", . . . овај тужни призор коснуо је сва срца присутних тако, да није било ока које није пустило сузу тугованку. По свршетку ове песме поне су га учитељи цркви и то три српска, два немачка и један мађарски. При лаганом и тужном ходу спровода приправници непрестано појаху „Свјати Боже". Црквече заставе носише два седа старца — један његов вршњак а други најстарији његов ђак. Свет је врвио кроз улицу и норту само да пре допре у цркву. Кад се са мртвим телом приспело у цркву, она беше већ дубком пуна, тако да врло многи на пољу остати морадоше. При опелу опеваше га ска три свештеника и местни учитељ, уз то су присутни приправници особито велељепно и тужно одговарали на јектенија. Иза читања св. Евангелија, држаше надгробно слово сомборски учитељ Ст. Коњовић, у коме је у кратко описао живот, рад и многогодишњи труд и заслуге, покојникове изнео ; уједно је од стране говорника напомењено да је и овај присутни многобројни народ јасан доказ да је покојник био човек великих заслуга и по српску школу, православну цркву а и по цело мептно становништво. И на послетку рече : „А ти чиста »леменита душо, ти честити целог века човече ; ти који си међу твојим ученицима, садањим старцима, зрелим људима па и децом као сјајна звезда својом добром вољом, својом науком, својим миомиром саветима и својим поштеним радом сјао ! — Ти свестни учитељу, који си овај бедни живот знао мушки да издржиш ■— снивај у твом самртном санку пријатно ! — Снивај у гом ладном гробу о срећи твога милог народа, о напредку српске школе о благостању целог народа! — Смрт која те ево у гроб носи, нек ти не буде тешка, јер ћеш и тамо бити међу својим ученицима, у друштву оних, који си закону Божијем, поштењу правди и осталима врлинама учио ! После говора приступе налоњима певци, одрасли и стари људи Станишићани, које је још иокојник у појању обучио и сваки му тужним