Школски лист

БЕСВДА НА СВЕТОГА САВУ 1888. ГОБОГИО У СРБ.-БЕЧЕЈСКОЈ ШКОЈШ СТЕВ^Н УЧИТЕ Г.-. (Свршетак.) Повеснида нам каже, да је Св. Сава — измир; вши несложну и завађену браћу своју — у иоврагку своме у св гору повео са собом више српских даровитих младића, које је у хилендарској лаври спремао и приправљао за будуће свештенике и учитеље народу, од кој х је касније дванаесториду поставио за еплскопе на новоустановљеним епархијама у српској држави. Вели се даље и то, да је настојавао око тога, да се свуда уз цркве и манастире подилгу школе за учеље и образовање младежи. Но какве су те школе бпле, и какав је сустав у љима владао, изближе се не зпа. Свакако је пак срнски народ за време Немаљића морао стојати на високим ступњу образовања, што потврђује и та околпост, да је законик дара Душана у оно време био један од најбољих и најпапреднијих међу тадашњим европским државама, коме се и данашњи закоподавди још диве. Са нропашћу државне еамосталности клопила сс и култура српска своме опадању, те је тако чемерпо и јадво таворила дане свога битисања од даиа до дана. — Али, без зла нема добра, без муке нема радости, без жртве нема успеха. — Са преласком нашим под патријархом Чарнојевићем овамо, угасила ее књижевност српска па оној страни сасвнм, док се иије почетком овога века од љутога варвара ослободила. Овде пак нодржавала се она у доста јадном стању све до пре три десетине годииа, одкад се и код нас иоче живље нз просветном пољу радити и од кад се на иољу школства нојавише два велезаслужна мужа, који су свом снагом свога зпања, свим жаром свога родољубља, и свом јачином свога духа ирегли, да српску школу и просвету препороде, а тим и темељ бујнијем иаиредовању положе. Те две звезде, што на хоризонту српске школе и и просвете новлм сјајом затрепташе јесу : скоропреминули др. Ђорђе Натошевић, бивши главни реФеренат школски; и Никола Ђ. Вукићевић вредни и заслужни управитељ учитељске школе у Сомбору. — Слава им ! Не може се опорећи, да су и наше црквене и полптичне општине у последње доба доста порадиле на развијћу основнонародне наставе. Једино би се још само желити има^о, да народ наш још боље школу своју пригрли, те да дечицу вољно