Школски лист

— 82 — ф Јг УПУТСТБО ЗЛ НАСТАВУ У СРБСКОШ ЈЕЗНКУ У ТРЕМ РЛЗРЕДУ НЛРОДНЕ ШКОЛЕ. У трећем разреду народне школе уче се, на основу разговора и на одабраним реченицама, које ое тога ради на табли пишу следећи предмети из србске граматике : I. Просте реченице. Одмах у почетку школске године научи учитељ ученике овога разреда упознати просте реченице и у њима разликовати подлог и прирок. Затим се посебце 1н>сматра подлог (иодмет) као именица или лична замеменица, а прирок најпре као именица, за тим као цридев, и најпосле као глагол. Код именица уче деца овде распознати именице: особне и опште. Код особних именица разликује се имена људи, градова, гора, река и држава Код општих упознају се деца особито са именицама мушког, женског и средњег рода, у ј е д н и н и и м н о ж и н и, и тога ради свака реченица, која се за углед наиише на табли и прочита, треба да се пренесе из једнине у множину, а ако је у множини треба да се пренесе у једнину. На разлику између збирних и обичних именица и на познавање мислених у трећем разреду се не гледа. Затим се на задатим примерима унознају деца са чридевима, који показују боју, облике, величину, градиво и у онште каквоћу; а то ће најбоље бити, кад учитељ буде нитао за сваку ноједину ствар каква је она најпре но боји, па онда по облику и напослетку по градиву. Одговоре дечије ваља на табли у потпуној реченици написати и придеве кредом подвући, да би се тим пажња дечија обратила на те речи. И овде сваку реченицу ваља ноказати у једнини и множини у кплико се то може учинити, и упућивати ваља ученике, да својим размишљањем дођу до уви^авности, да се нридеви по роду и броју слажу са оним именицима, којима се придодају. Још ваља упознати децу са речима које означују бројеве основне и редне. — После тога упознавати ваља децу са личним заменицама и у згодим реченицама ноказати њихово употреблење, у једнини и множини. На реченицама у којих је прирок глагол, брижљиво ваља испитивати децу, шта ко ради и шта се ради ? — За прве врсте питања згодније су просте реченице о радњама људским, које се тога ради на таблу напишу и код сваке се испита најнре за подлог (нодметј и нрирок, затим се пита ко ради и шта ради и напослетку каква је реч подлог, каква нрирок ? Реченице могу бити ове : ђак учи, ратар оре, косилац коси, жетелац жање, зидар зида, млинар меље, кројач кроји, шваља шије, трговац продаје, ткаља тка, преља нреде итд. Затим се пита, шта животиње раде ? — Згодни одговори пишу се на табли у облику простих реченица н. пр. коњ хрже, голуб гуче, петао кукуриче итд. И овде се поступа са сваком реченицом на исти начин, и особито се пази, да деца упознају речи, које показују радњу. А кад им учитељ каже, да се реч, што показују радњу зове глагол, од тога часа морају деца речи радње тако називати.