Школски лист

— 83 —

На питање шта се ради ? одговарају деца у иотпуној реченици и те се потпуне реченице пишу на табли и нредузима се рааговор о свакој дотичној реченици и то све радити може у србским народним школама не само на србском језику, него затим и на мађарском језику ради нужднога у овом вештбања. Пошто се деца добро науче распознавати глаголе, покаже им се на згодним примерима, да радња бива или у садашњости, или у прошлоети, или у будућности и уче се мењати глаголе у та три главна времена, а у сваком времену у оба броја и сва три лица ; за познавање садашњег времена пита учитељ шта ко ради ? Напослетку учитељ ће казивати деци правила пристојности и доброга владања, која су њима већ отпре позната, а чим које правило киже, написаће на табли и покрај њега ставиће знак звања (.') н. ир. Говорв истину ! Чини добро! Бој се Г> >га ! — Како једну такову реченицу учитељ наиише, иодвући ће глагол, па ће онда иитати децу : шта се ту заповеда? заиоведа се : „Говори", „чини", „бој се". — Шта показује та реч? Та реч показује радњу али се ту заповеда, то је заповедни начин, али то је само за једног, а кака се заповеда многој или свој деци заједно ? (Говорите истину ! Чините добро ! Слажите се ! Поштујте родитеље итд.) (Наставиће се.

НОШЕБЕ БРВИЦЕ У СЕНТ-АНДРНЈН. У Сент-Андрији постоји давнашњи обичај, да се на најсвечанији начин на Лазареву суботу у очи Цвети врбица носи, па с тога сам за вредно нашао, да тај обичај у вашем „Школском Листу" обзнаним, како би се ова лепа црквено-народна и дечија светковина свуда завела и одомаћила. Прво у г / 2 1 сах. ио подне звпни у сабор. цркви у велико звоно први и други пут док се деца и нирод не искупи, а у 1 сахат звони се у свима црквама, и из саборне цркве иолази литија иојући тропар „Обш,ее воскресенеше" и идемо према предграђу Збегу ни беловодски поток где има леп простор, и ту поседа народ на зелену траву, док звонари не наберу врбицу. — Гледајући овај дивни и бајни предео, представио би човек себи, да је у китњастом Срему где су нам најлепши исторични споменици, наши Фрушкогорски манастири. Од старине је обичај приликом овом изнети проста јела и дпброг вина, и ту се у слободној природи мало позабавити подкрепити, а међутим младеж, машући врбицом, честита један другом светковину, а старији наслађује се гледајући веселу своју младеж како у светковини овој радостно ужива Приликом ове светковине бива и здравица. Прво се наздрави високопреосв владици Арсенију и одпоје се архијерејско „Многаја љета", а носле се наздрави председнику обштине, свештенству и осталим члановима оиштине. Певци и сва младеж овом приликом поју кондак „На престол^з на небеси", који се овде не поји 6. гдасом као обично. За ову песму, спевали су стари Сент-Андрејци дивну мелодију, која би се врло