Школски лист

— 84 —

згодво дала у ноте ставити, па сам уверен, да би се и ио другим мес* тима, ова црквена песма на овај начин нојала. Пошто учитељ стави у ред децу и осталу младеж, у 3 сах. одпочну наново звонити сва звона у свима црквама и литија на челу свог свештенства појући кондак празника враћа се главном улицом преко пијацеи норед гаколе у двор еписконски и пролазећи дворске собе ту нас дочека наш општељубљени г. Епископ, ми бацајући пред њега гранчице и цвеће целивајући му десницу, он нам свима удељује св архипастирски благослов, а пролазећи кроз двор, вратимо се опет у саборну цркву, где нам свегатеник са амвона да благослов и одпуст. Носле овога сљедује велико вечерње, и тако се ова свечаност овде сваке године на овај начин обавља. То је тако још од наших предака наслеђено, па се и данас тог обичаја народ са великим пијететом држи. Још ми је напослетку и то споменути, да се осим Србаља овој светковини нашој придруже и иноверци, па и опи заједно с нама иду с литијом до цркве, и у цркви сваки бага оне гранчице које собом доносе, У Сент-Андрији месеца Априла 1888. године. Петар Бери&, учитељ.

Умрво је 27. апр. о. г. у 78 години живота сеог. Нокојник је 32 године године делао на мучном путу нозива учитељског у Сенти, где је за то време стекао уважења у васцелог грађанства сенћанског, а све са необичног труда у школи и примерног друштвеног и породичног живота. Политична оиштина сенћанска, достојно уваживши рад покојников, одрздила му је била пре 24 године годишњу мировину од 400 ®ор., коју је покојник све до смрти уживао. Као отац седам кћери и једног сина, дочекао је лепу радост у животу свом, јер је сву децу своју видео на пут изведену и удомљену, и дочекао леп број унучади и праунучади, што ретко родитељу ком, а особито учитељу, така срећа у део пада. Црквена општина и српска читаоница сенћанска положила је на самртни одар покојников дивне венце у знак признања, прва ревном, многогодишњем врховном тутору, а друга, бившем врлом председнику свом. Вечна му била успомена! —