Школски лист

- 86 —

Но глас, да је Драгиња Седларова престала живети, иохитао сам и сам да јој последњу почаст одам. Спровод је био на вел. суботу после подне толико велић, да се јаоно видело, да је иокојница била уважена и поштована. Осим школске младежи, слегло се беше цело становништво места, а било је доста и страних особито женских а присуствоваху и немачки учитељи из Нови Шова. Међу венцима на самртном одру лежао је од свежег цвећа сплетен венац, кога су сплеле и на ковчег положиле покојничине ученице. При спроводу чинодјествоваху осим местног, младог, честитог пароха преч. г. Милана Срданова још и велечасни г. Петар Григоријевић врли парох деспот сентивански и преч. г. Љубомир Каћански уважепи парох кулпински који и онако већ од силних дужности, којих свештеници велике имају и сувише не пожалише труда, него дођоше и својом присутношћу и чинодјествовањем сировод увеличаше, на чему нека им је лепа хвала изречена. По свршеном опелу ступи на среду г. Јован Петровић, учитељ старо-шовски, те у кратком али језгровитом и ирикладном говору опише живот честите покојнице и напослетку како у име целог становништва, тако у име ученица и у име своје онростио се од ње. Не могу пропустити, а да не наведем, да је на заузимање местног пароха и учитеља тамошња црквена општина и норед свога иначе слабог материјалног стања учинила знатне олакшице ири погребу, што је доиста племенито и служи на част како г. г. заузимачима тако и честитој срн. црквеној општини. А млаћаној души добре учитељице Драгиње Седларове нека свевишњи подари рајско насеље ! А. Р. П.

Збор проФесорски српске велике гимназије у Срем. Карловцима јавља свима сроднидима и пријатељима жадосну вест да је наш незаборављени ЈОВАН ПАНТЕЛО, умир. директор и иатрон гимназије карлоеачке, витез ордеиа Фрање Јосифа синоћ 29. Анрила (11. Маја) 1888. у 10 сати у вече у 76. години живота свога напрасно преминуо. Тело многогодишњег и ааслужног трудбеника опојано је сутра дан 30. Априла (12. Маја) пре подне у 10 сати у овдашњој саборној цркви, а за тим матери земљи предано. Вечна и/ту памет I У Карловцима 29. Априла 1888. Збор професорски српске вел. гимназије у Ср. Карловцииа.

Иаменица, 8. Априла 1888. Проолава тридесетогодишвица, учитељовава каменичког учитеља Николе Бугарског, одржана на ов. Тријерарха 1388. Сретна и престретна је она општина, која задобије човека неуморно трудећег да стече општу наклоност, ноштовање и неизмерно новерење.