Школски лист

— 77 —

пред уверееи да нам се жеља не би никад нспунвла. А то је за то, што један исти човек није за сваки посао односно рад способан Тако је то и у питању школе и наставе. Данас је већ опште правило, да за учитеља не може свако поднети. Постоји у ту цел извесно законско наређење Шта више и сама пепосредна спрема за учитељство мора имати извесну предходну спрему. Без четир разреда гимназије ; три разреда реалке, или четир разреда грађанске школе, не може ни један младић ступити у учителшште. Само са том иредспремом ступа у учитељиште и ту се за три године усавршава у послу коме се посвећује. У учитељишту стиче сваки себи знање, које ће му као будућем учитељу народпе школе и просвете нужно бити, Али и учитељска школа не може му све дати. Од ње ако добије само чврст и постојан темељ! На томе темељу зграда се тек у животу подиже. Да кажемо кратко : за учитеља народне школе узакоњепа је извесна спрема. Без те спреме није способан нико да врши рад у школи. Отуд се јасно види, каква недосљедност постоји у „Уредби школској". Док се од учитеља тражи савршено разумевање свога посла, дотле унравитељ ни изблизу немора иознавати тај исти посао. Док је за учител.а прописана и узакоњена нужна квалиФикација, дотле се код уиравитеља не зна, коликим умним капиталом треба да влада па да с успехом надгледа и управља рад истога. Кратко и најкраће рећи : учитељ ваља да је мајстор свога иосла, а онај, хшји му тај носао надзирава — не мора ништа зпати. Како се то слаже ? ! . . . Ми^^ГГрамо отворено признати нашу тесногрудост. Често и оно, што је као дан јасно — нећемо да видимо. Апелујемо иа свест, али та је свест наша у много случајева мрачна. Ми смо јогунасти. Зар не видимо отворепо, где себе иронији излажемо ? Или зар није то иронија, кад постављамо лајике и незналице, да надзиравају и управљају радом нечијим, о коме ни изблизу појма немају. То је заиста јединствен пример И зашто баш да наше школство од тога пати ? Та за сваки се посао траже и иостављају људи снособни. Ако не бољи од дотичних радника, али у најгорем случају траже се с једнаком способношћу. Узмимо и. нр. ма коју грапу индустрије светске, свугде ћемо наћи нотврде нашој тврдњи. Па зашто да наша школа од тога одступа ? Зар не би за управитеља школског најспособнији био стручно образован човек ? Зар под стручно образованим управитељем не би школа најбоље напредовала? Може ли ко то по-