Школски лист

- 97 —

матерински расположени. Па ма да нас материјална оскудида стеже, али добром вољом и истрајношћу могли би смо ипак много урадити. А то би био пут и начин да се повољно реши и питање местног управитеља школског. Као што се тражи спрема за учитељско место, тако исто ваља да постоји законско наређење и за место управитеља школског. Разлика би једино била у томе, што на управител>ско место не би могла компетовати нова снага н. пр. свршени приправпик учитељски, него личност, која је више година у школама народним делала; која је са свога теоретичног стручног знања, као и практичног рада на гласу постала. Свака већа и имућнија општина са више учитеља дужна би била засебног управитеља издржавати. Све друге мање општине и лошијег материјалног стања по више њих здружене издржавале би по једног управитеља, коме би седиште било у подручним му општинама где би хтео. Унравитељска нлата би била једнака платама учитељским, али и једног и другог са пристојним минимумом а на право процентуалне повишице после извесног броја година службовања. Он би водио сву нужпу администрацију. Осим тога у прописано време морао би школе походити. У њима не по једап два ли часа пробавити, него у свакој по цео дан. Ту пажљиво мотр*ати на рад учител^ев ; о свему уредно белешке би водио ; чешће и сам за углед учитељу радио би поједине предмете. Седмичне би конФеренције са учитељима држао. Ту би изнашао своје приметбе односио добрих и хрђавих страна у раду сваког појединог учитеља ; с њиме би све то братски и зналачки расправљао и на тај начин наставу школску би унапређивали, Уз такову стручну унраву и надзор опростила би се школа наша и од установе полгодишњих и годишњих испита као и оних седмичних и месечних Прописаних. Једино и то у најгорем случају одржавао би се јаван свечан распуст школски ; то би више угледа школи стицало, него данашњи силни иснити поред незналица управитеља школских. Само би се на тај начин школа наша уздигла и настава унапредила. Угледа би стекла како у народу нашем тако и на страпи. А уверени будимо да би још нешто постигли. Сваки учитељ би се својски зарио у рад свој. Видео би да посао свој не може шлендријански обављати, него разумно и савесно. Тежио би дакле и сам да се у струци својој што већ-ча усаврши. Збирао би себи теоретичног знања и примењивао ба га у праксу да вештаком свога рада