Школски лист

— 118 —

ствара читаоце, те би се отуда та грана с правом могла назвати матером целе књижевности. Због ове важности њене мора се за њу постнвити виша књижевна висина, него што се можда то чини код осталих грана књижевности. И онда и она дела која би макар и упоредо стојала са том висином, не би се смела нигде употребљавати, чим би од њих које боље дало било. Ово би морало тако да буде ради лакша и боља уепевања школиња, а тиме посредно и ради просвете целога народа. С тога би требало да се на пољу те врсте књижевности стичу све боље и раденије књижевне снаге, како би избор дела за школску употребу био што већи, те да се онда само најбоља дела унесу у учевну атмосферу школску, да се муче и наставници и ученици с којекаквим лошим работама и почетничким нокушајима на томе пољу ; јер колико заиста зависи успех школин од самог наставника, толико исто зависи он и од гнколских књига, које веома много или помажу и убрзавају успех тар или могу да га отештавају и заустављају, што врло много уди свему животу школскому. Међу тим, ми у богатству те књижевности врло траљаво стојимо. Ова грана је најсиромашнија између свију грана у нашој књижевности, а због тога што је и најмање коло и оних књижевних радених снага, које се стекло на пољу њену. Но још је већи, управо неразјасњив, немар, којим се та грана претреса и прати у књижевној критици нашој. И кад изађе које дело код нас које дело за школску употребу, врло се ретко од стране наших стручњака проговори која о унутрашњој вредности његовој. Критиковање таких дела сматра се код нас као онора јабука, коју нико не сме или неће да загризе. Јесте, да та дела морају у нашој књизкевности да нређу нреко суда и мишљења Школскога Савета; али, и ма да се овај суд може узети за поуздан, инак ће они, који сваки дан имају посла са тим делима, скоро у свакоме наћи по нешто што треба да се исправи, измени или допуни, па су за то позвани, да те примедбе своје изнесу на јавност, како би се при доцнијим издањима оне као корисне могле употребити. Но, као што рекох, у овоме је у нас врло велик немар, који свакако мора имати и узрока својих. Врло бих далеко отишао, да се упустим и у разматрање и испитивање узрока тих, што ми овом приликом и није била намера, те за то ћу да пређем на саму оцену књиге под горњим натписом. Пре 1870. год , кад је тек изишао нрви ваљан буквар срнски, врло је мало нокушаја чињено, да се он према нашим иотребама и нриликама састави за срнске школе. А и што је било нешто тих покушаја, и ти су били врло далеко од народних потреба, и ни мало нису одговарали цељи, којој су били намењени. Те пак године изишао је на свет први ваљан србски буквар новим правописом написан. Тај исти буквар, прилично преиначен и допуњен, одмах је за тим