Школски лист

— 117 —

наше би размишљавање и суђење у опасности било, јер наши осећаји наше уображење и страсти, могу лако нашу сталност преварити и завести. Дакле врло је нужно да се деца и младеж за рана на најбољи начин вери унуте, ако желимо да корисна, мудра и срећна буде као што би то могло бити. Нико ваљда неће онорицати да се деца и младеж морају вери обучавати, и да је оно за васпитање важно, — али како се тој дужности одговара? Деци се дају одма из почетка тешке и неразумљиве молитве, носле кратки али опширни појмови о вери, а томе се додају већом чашћу тавни цитати из св. иисма. Деца се ту присиљавају предметима које оно неразуму, и тешком их муком запамтити могу, а сотим често деца ту науку омразз, у место да је заволу. Да би пак наклоност и љубав вери код деце колико је год могуће пробудили, то ћемо оно, на шта се при томе највише пазити мора, у пет главних нравила разложити: Деци треба одма из ночетка добре појмове о важности и истини вере давати. Није слободно деци рећи да се Бога као каквог страховитог господара боје. Прве приповетке о Богу, као добром Отцу свију људи. — Деца имају иодпуно уверење да ми знамо добро од зла разликовати. Што деца виде да ми уважавамо и љубимо, томе ће и она лако накло" њена бити. Што ми одбацујемо и презиремо, то ће и код деце наше брзо мржњу на себе навући. Када би се то нромишљало и тога придржавало, мпого би се боље деца изображавала! Али какав могу деца утисак и нојам о вери имати, када не могу из говора и дјела примјетити да ми веру за важно држимо ? Када ми ретко или никад о вери не говоримо, или када то чинимо без озбиљности и са подсмехом ? Када виде да ми нод незнатним изговором похађање цркве пренебрегавамо, или се радујемо што смо тај терет са себе збацили. Шта могу деца одатле друго закључити, него да је вера нузгредна или маловажна ствар ? Ако хоћемо дакле деци добро мишљење о важности и истини вере да представимо, то деца морају видити да ми њу збиља признајемо и поштујемо. Не треба се никад своје вере пред децом стидити, нити се 'уздржавати о Богу и божанственим стварима јавно говорити. А када ово чинимо оно треба са највећом озбилношћу страхопоштовањем и унутрашњим задовољством вршити. Свагда треба на оно негодовање изрећи што са тим у противречју стоји. Ми треба често службу божју да похађамо. Молимо се Богу код куће заједно са децом. То ће све снасоносни утисак на децу учинити, и њој ће после немогуће бити оиу ствар са лакомисленошћу сматрати, коју су свагда као нешто важно и свето видили да се ноштује. (Свршићо €в.) БУКВАР ЗА СРПСКЕ ОСНОБНЕ ШКОЛЕ. Одобрио сраски црквено-народни Шк Савет. Цена 16 повчиИа, У Н. Саду. Издање и гитамаа А. ПајевиЛа. 1885. Колико је у књижевностима свију народа свака грана њима важна, толико је од свију тих грана школска понајважнија. Она је позвана да