Школски лист

— 116 —

Димитрије Клицин из Вршца и Богдан Свирчевић из Суботице с отличним уснехом; Стојан Стакић из Петрова Села у Бачкој, Ђорђе Брашован из Соколовца, Јован Максимовић из Вршца, Милан Манојловић из Сомбора, Милан Стојичић из Ср. Карловаца, Миливој Чудомировић из Чортановаца и Пантелија Јовановић из Баваништа са врло добрим успехом; Светозар Пирошки из Ст. Бечеја, Петар Вукадиновић из Батајнице, Константин Травањ из Турије, Василије Лазаревић из Вршца, Славко ТриФунац из В. Кикинде, Стеван Личинић из Гргетега, Адам Чиплић из Ст. Бечеја, Димитрије Васаћ из Врањева, и Жарко Шикопарија из ЖаОља, с добрим успехом и напослетку Богољуб Чонкић из Жабља и Павао Ђосић из Брањина (КишФалубс) с довољним успехом. Сви ови оспособљени су за учитеље у србским народним школама, и 16 између њих одмах су добили сведочанства о учитељској способносги (дипломе учитељске), а четворица (С. II. и А. Ч. М. Ч. и С. Л.) нмају но гласу решења школског надзорништва жупаније Бачке још за три месеца у мађарскчзм језику вештбати се, и тада ће 9. Октобра моћи поново испит из мађарског језика полагати, те по том и дипломе евоје добити, а дотле им је издато иривремено сведочанство, са којим ће моћи изван уже Угарске учитељско место получити. Ове свршене приправнице положиле су строге испите за оснособљење : Вукосава Погшвићева и Даринка Обушковићева обе Сомборкиње с врло добрим успехом; Ана Јовановић из Крчедина, Даница Телечка из В. Кикинде, Катарина Крнајска из Суботице, Марија Рајковићева из Сомбора, Олга Црнојачка из Турије, Даница Кристићева из Земуна, Милева Вертунска из Сомбора и Љубица Бугарска из Каменице са добрим уепехом. Све овом нриликом исиитане кандидаткиље оспособљене су за учитељице у србским народиим школама и добиле су одмах сведочанства о учитељском оспособљењу, са утврђења печатом и подписом кр. школ. иадзорништва бач-бодрошке жупаније. Тако је 30. Јунија о. г. свршена школска 188 7 / 8 - година а сљедећега дана су се ученици и ученице овога завода у свој завичај поразилазили. В.

УПУТСТВО ДЕЦЕ У ВЕРИ. Лаиисао ГКСла.,ден Еор^ошки свештеник. Најбрљи и највернији нрониси, који су до сзда за изображење дечијег разума и срца предложени, нису довољни да цјел своју постигну, ако нису са упутством у вери скоичана. „Бога се бојати, то је мудрост, а из богобојизљивости зла се клонити, то је разум." И за цело, без јасне светлости коју пам христианска вера пружа, без јака основа скојима она нас ономе што је право и добро гони, и без снаге коју нам она за извршивање наши дужности даје наша би мудрост и добродјетељ траљаво стајала, — то би оном здању дичило које стоји, — баш ако не на песку, а оно на меканом темељу. Без вере