Школски лист

— 120 —

елогови, речи и реченице, које еу намењене за веџбање у читању малих рукописних писмена Овај одељак је у овом последњем издању буквару по облику и величини писмена скоро са свим, а по тексту у многом чему различит од истога одељка у прошломе издању. Но све измеие су у њему чињене без помишљања на остале одељке буквара, који треба да буду учитељу спомотње градиво за овај одељак, нарочито кез измишљања на слике у буквару и писмена уз њих. Тако видимо ми де се писано писме с овде свугде без косог потеза пише, дочим поред слике (нос) стоји с са косим потезом. ЈТисме и се у овом одељку свугде ночиње са озго савијеним потезом, а поред слике (игла) стоји и са косим потезом. Уз слику нлуг је писме г написано с озго положеним потезом, а овде у овоме одељку без тога. Писмена: а, т, ш , н, њ, у, ц , 1/,, сва се као и писме и почињу са озго савијеним потезом, а по крај слика су сва та писмена написина с косим потезом. Даље писмена: к, ф су уз слике са свим лепо једноставно написана, т. ј. нрво кос танак потез до горње спомотње новуке, па онда усправљен дебео нотез код к и И до дољне главе, а код и ф до дољње спомотње повуке ; а у овом одељку за веџбање у читању сва та нисмена су код горње сномотње повуке писапа смотаним нотезом. Па ван овога се к и ф још и тиме битно разликују од истих писмена поред слика, што је прво написано онако како се у латипици нише, а другога нису два полукола једноставно одељена усправљеним потезом од горње до дољне спомотње повуке, већ има читавих шара, које су са свим непотребне. Код писмена 4 и б нема косих потезова као у истих нисмена поред слика, а код б је и горњи потез са свим друкчији. IIа и писме в је друкчије, јер се између две главне новуке смотани потез ие сутиче, као код слике, са усправљеним, него је остављено мало растојање између ова два потеза. Ж. је поред слике написано у среди са положеним, а овде с неким косим иотезима; јј је норед слике савијено на десну страиу, а овде смотано, а з је поред слике написано као писме, које се тиме између две главне и горње спомотње повуке, на уз ово је дољни крај смотан на десну страну; а овде у овом одељку је написано као обичан број з (без смотања нотеза), и уз ово као писме, које се пише само између две главне повуке (Наставиће се.

КМЖШИ ПРИКАЗ. „Жшјот II оончоји Срба-граничара." Сакупио и за штампу приредио НИКОЛА БЕГОВИЂ. Дела ове врсте увек су добро дошла свима члановииа народа нашег, нарочито књижевницима а у опште уметницима, а највише свештеницима и учитељима, који су но позиву службе своје одређени, да с народом деле добро и зло. Дела ове врсте имамо у срнској књижевности саразмерно веома мало, најглавније су: „Живот и обичаји народа српског" од Вука Ст. Караџића,