Школски лист

— 121 —

„Живот и обичаји Црногораца" од В. Медаковића, „Живот Срба сељака" од М. Ђ. Милићевића и „Три главне народне свечаности" од Вука С. Врчевића. У браће Хрвата, колико нам је иознато, истакао се на овом пољу највећма покојни Мијат Стојановић. Од свију ових поменутих писаца једини Вук Ст. Караџић засновао је био основу која би обухватила живот и обичаје васколиког народа српског, али у изради ове велике замисли снашла га је смрт, те поомрче његово под горњим насловом штампано у миогима одељењима или је још неиизрађено или овлаш само скицирано. У осталом потпуну и верну слику живота и обичаја васколиког народа српског тешко је израдити, док се претходно не обраде слике шивота обичаја појединих иокрајина ерпских, јер ко се год бавио овом штудијом, признаје да у Срба свака покрајипа има већином своје посебне народне обичаје. Узрок овом појаву лежи колико у геограФским приликама, толико у развитку иолитичког живота појединих иокрајина, јер у Срба од несретног Косова свака иокрајина има своју посебну политичку историју. Поменутим горњим делом г. прото Никола Беговић нопунио је велику нразнипу у културној историји народа српског, на чему му морамо тим веома благодарити, што нас .је упознао објективно са животом и обичајима оног дела народа српског, који је прослављен са јунаштва свога, а који источпи Срби — на жалост •— најмање познаваху. Цела ова књига, која износи до 18 штамнаних табака, подељена је на 35 одељака. Према личном занимању своме неког ће занимати већма један одељак, а другог ће други. Писца ових редака највише је занимао одељак XIII. рођење. У овом одељку можемо у главним потезима сазнати за физичко васпитавање деце у Горњој Крајини. Има ту ствари, које би модерна педа> гогија осудила, а има вх, којима се мора дивити н. пр. „Сви у кући и на дјелу сусретају трудну жену са особитим осјећањем и поштовањем. Од тешкога рада и напора свију штеде и замијене. Ма од обичнога рада посла она се неће да клони, него се од природне тромости отимље : „Здравије је но матер и дијете." — Ово је заиста човечно и мудро. ПГго се пак целине дела тиче, то исто и ако је попуњено личним назорима пишчевим, нпак је изведено тако објективно, да нам изгледа као нека ФотограФија свију врлина и мана дотичног дела народа срнског. Да се поштовани писао ограничио само на врлине овога народа, он би онда учинио врло слабу услугу просвети нашој, него баш главиа заслуга његова је у томе, што је иредао јавности све врлине и све мане народа тога. Да се овај красни и здрави народ од својих мана ослободи, а у врлинама својим да се још већма учврсти, то је дужност евију, који живимо од жуљева и зноја његовог а којима је срећа дала прилике, да ум свој просветимо. Препоручујемо ову књигу нарочито свештеницима и учитељима, јер они живом речи својом могу највише допринети унапређењу душевног развитка народа свога. 1 —р. —