Школски лист

— 157 —

већа о организацаји народне школе. Усљед тога ми је рукопис бао нечитак, те су и чланци била нуни ногрешака, од којих су неке у „Застави" исправљене. Но све их не могох отклонити тада — као ни онда, кад је дело нрештампапо. Иа ипак признајем погрешке гледе језика, које је г. критичар навео, јер читаоци иису дужни о горњем рачуна водити. (Чудновато изгледа само то, што и г. критичар неке од тих чини, јер и сам н. пр. пише „хрђаво".*) До душе св. писмо лепо каже: „Врачу, исцели се сам", само што на жалост има људи, који се на то слабо осврћу). Карактеристике ради нека је још прибележено, да је о упитној мој ј књизи било посредно разговора на учитељској скупштини, која је одржаиа у Сомбору 1886. годнне. На дан исте је била у вече конФеренција, којом је приликом претресан нацрт одбор петнајсторвце. А пошто сам у конФеренцији учествовао и сам, то сам о реченом предмету говорио. КонФеренција је тада моје назоре одобрила и опуномоћила ме да ноднесем скупштани у тој ствари извештај и да напишем представку на Н. Ц. Ш. Савет. Ја сам то и учинио, а скунштина је сутра дан моје назоре такођер усвојила — као и представку, која је после и штампава.**) Моји тадашљи назори су црпљени из уиитне књиге, што се може видети из дотичног мог говора — као и из представке. Шта више — упредставку је случајно ушла од речи до речи деФиниција о задаћи народне школе, о чему се сваки може уверити, ко сравни дотично место књиге и представке. У конФеренцији па и у скупштини је учествовао г. критичар, па није имао ништа иротив, као ни онда, кад је представка штамнана. На нротив — он је искао, да се представка прочита, а по прочитању је са огромном већином скупштине и усвојио.***) Тиме је јавно признао, да је моје суђење у представци било правилно, а по томе је посредно признао правилност мога суђења у књизи. Након две године ето тврди, да је моје суђење нсправилно, те је посредно осудио и оно суђење у представци. Па шта дакле да му се верује? На ово питање нека читаоци сами одговоре, а ја само иримећујем, да ме ,је г. критичар овом својом доследношћу заиста изненадио! На послетку сам г. критичару и благодаран, што тражи, да читаоци моју књигу пажљиво прочитају. То и сам желим и додајем, да тако исто нажљиво ирочитају његову критику као и овај мој одговор. Тако ће тек моћи о ствари изрећи нраведан суд, који ја мирно чекам, јер сам увереп, Да ће иснасти у моју корист. МАТА КОСОВАЦ, народни учитељ. *; Види књигу: „Русовљев Емм" превод М. Нешковића стр. 25. и „Рад у нрвс то раареду основне српске школе од пстог стр. 7. **) Види: „Браник" године 1886. ***) Види: „Бачванина" године 1886. број 39.

ШКОЛСКЕ ВЕСТИ. Србска учитељсна школа у Сомбору. Школска 188 8 / 9 . година у учитељској школи Сомборској заиочета је 1. Сентембра. Редовних се ученика уписало у први разред 30 мушких, 26 женских; у други разред 27 муш>