Школски лист

— 189 -

1. Заклада Ллатонеумска састоји се из 21,713 ф . 38 новч. Из камате троши се на стипендије Платонеумске 1020 ф . Остали приход нридодаје се главници. 2. Заплада „Школскога Листа " састоји се из главнице ББ98 ф . 97 н. Од камате издаје се 300 Фор. као подпора за издааање „Школскога Листа" и 9 Фор. на предплату за 6 иримерака „Школскога Ласта," што се по завештаљу покојвог архимандрита Стевана Михајловића сиромашним учитељима из Будимске и Горњокарловачке двјецезе итаље. 3. Заклада за учитељске сироте састоји се из главнице од 1721 Фор. 33 новч. камата се придодзје главници.*) 4. Заклада Јосифа Муптила џ Мпхаила Лефтера за учепике приправничког завода сомборског састоји се из 837 ®ор. 08 новч., камата се на умножење главнице употребљује. *) Овим со исправл.а погрешка штампарска у „Извсштају" поменуте учитељске шкоде од 1888. год. Ур.

ШКОЛШ ВЕСТИ. Шкслски закон у Хрватској и Славонији , који је летос на земаљском сабору ових краљевина сачиљен, — као што пишу Загребачки листови, - добио је већ превишњу нотврду и ио томе ће скорим у зкивот стуиити. Ако и нису праведне жеље србскога народа овим законом испуњене, инак надамо се, да ће се поправити стање србских народних школа у Хрватској и Славонији и да ће Срби у оввм краљевинама, где год су у већини, знати и умети на основу (вога новог школског закопа своју школу нравом српском шгсолом учинити и децу своју у духу нравославне вере васпитавати моћи. Педагошки и богословски семинар у Сибињу. У столичном месту православне митрополије романске основао је покојни први митрополит Андреј Шагуна учитељско-богословску школу под горњим именом. Ова школа под садањим својим управитељем лепо напредује. У њој су два одељења : учитељско-приправничко са три годишња течаја и богословско такође са три течаја. Редовних проФесора има 6, ванредних 3. Прошле школске године било је у богословском оделењу 85, у приправничком 58. — Ученици, који сврше приправничку школу с добрим успехом, могу бити нримљени у богоеловску школу, а за тим се постављају најпре за учитеље и ђаконе, а за тим после неколико година учитељске службе рукоположени бивају за свештенике. Накнадно оспособљење из мађарског језика. За време прошлих Ферија положили су на србској учитељској школи у Сомбору накнадно иепит из мађарског језика: г. Константин Пешић учитељ у Калазу и госпођица Јулијана Балашевића привр. учитељица у Срб. Чанаду. На свршетку Септембра положили су такав испит кандидати учитељског звања г. г. Адам Чиплић и Светозар Пирошки. Сви ови усљед тога добили су сведочанства о учатељској способности са утврђења печатом и поднисом кр. школ. надзорништва.