Школски лист

— 190 —

Њбори учитеља. .За учитељицу у Елемиру изабрана је гђица Даринка Пековићева досадашња учитељица у Србском Милетићу, а за учитељицу у Модошу изабрана је госпођица Олга Црнојачка свршена приправница. Наименовања. Г. Велимир Кадић учитељ у Кусићу потврђен је за сталног учитеља. Г. Александар Јанковић привр. учитељ у Шиду нааменован је за нравог учитеља у истом месту. Г. Стеван Нахудовић привр. учитељ у Нерадину наименован је за сталног учитеља у истом месту. Г. Васа Ђурчић бивши учатељ у Шашинци премештен је за учитеља у Грабовце. Г. Радослав Лончар привр. учитељ у Мединци наименован је за привр. учитеља у Ичелићу. Г. Радослав Наранџић свршени приправник наименован је за привр. учитеља у Могорићу. Г. Никола Д. Јовановић бивши учитељ у Стејановци наименован је за учитеља србског у Инђији, а гђица Вирсавија Драгашевићева учитељица у Бијељини наименована је за учитељицу србску у Инђији. Г. Славко ТриФунац свршени приправник изабран језаучитеља уСрб. Пардању. Г. Љубомир Ракић испитани учитељ и свршени богослов изабран је за учитеља на иравосл. вероиснов. србској школи у Д. Тузли. Г. К. Ајваз пр учитељ у Иланџи потврђен је за сталног. Умировлење учитеља. Г. Тривун Ђурић учитељ у Острову и г. Ђорђе Цвејић у Јазку стављени су у заслужено стање мира.

Некролог. Ст зван Поповиб Зари^ учитељ србске народне школе у Новом Саду после дужег боловања преселио се у вечност 31. Октобра о. г. у 62-ој години труђеничког живота свог. Покојник је био родом Карловчанив, где је свршио шести гимназијски разред године 1845 За тим је слушао филозофију у Пожуну. Године 1848. и 1849. служио је у народној војсци ■ добио је рану на левој руци. После буне одиравл.ао је неколико година учитељско звање у Иригу и у Руми, затим је изабран био за учитеља у Новом Саду, где је подпуних 27 година служио у II. разреду женске школе као точан и савестан учитељ, а свега је провео у трудном звању учитељском тридесет година. — Председник обштине црквене у Н. Саду одмах је дао огласити заслуженог покојника у свима парохијалним црквама новосадским. Учитељски збор објавио је посмртним листом кончину иокојника свему грађанству новосадском. Опело је било 1. Новембра иосле подне у саборној цркви, а затим је покојник уз свечани спровод учитеља, ученика и одабраног грађанства сахрањен на аљмашком гробљу. Бог му дао души спасеније! Леонтије Радулови! митрополит херцеговачки и захумски преселио се у вечност 12. Октобра о. г. у Мостару и сахрањен је у тамошњој новој цркви. За млађих година много је страдао за цркву и народ свој. Ове године у Мају посвећен је за архијереја. Он је био после укинућа нећке натријаршије први Србин на престолу митрополије Захумске. Народ се наш у тамошњим крајевима многоме добру од овог обштељубљеног свог архипастира надао, па с тога му тешко пада овај превелики губитак. Евстатије Михајлови^ умировљени судац кр. курије преминуо је 7. Октобра о. г. у Пешти у 87. години иобожног, добродетељног, родољубивог и делателног живота. Уз своје званичне дужности у слободним часовима бавио се списатељства и више је користних и поучних дела написао и на свет издао. Нека му Господ дарује вечно блаженство !