Школски лист

— 191

Дамаокин (пре тога Димитрије) Бранкови! архамандрит крушедолски и подпредседиигс архидијецезалног школског одбора, ректор и ироФесор богословије у Ср. Карловцима после дутог и тешког боловања преселио се у вечност 15. Октобра о. г. у манастиру Крушедолу у 53. живота години. Покојник је рођен у Врањеву. Био је сенатор дистрикта В. Кикиндског и адвокат. Ступио је у монашки чин г. 1876. Чинио је добра сиротињи, а особито ђацима, оставио је у рукопису предавања своја о канопичком праву, а пред смрт је из овог повећег свог кљижевног рада на свет издао одломак нод насловом: „0 брачном праву православне цркве." Вечна му памјат!

Племепито дело. Честита црквена обштина у Панчеву у недељу 30. Октобра 1888. у 4 сахата ио нодне у новој црквено-општинској дворани, свечаним начином раздала је одело и обућу сиротој школској деци из заклада иокојиих добротвора Арона Ђорђевића и Христине Врањешевићке. Свечани овај чин обрджан је но сљедећем распореду. 1. „Благослови, душе моја. Господа (Псалам 102.)" у 2 гласа од М. Топалонића, певају ученице српске више девојачке школе. 2. Говори подпредседник српске иравосл. црквене обштине г. Каменко Ј. Јовановић о смеру и ц р љу обеју добротворпих заклада. 3. „Хвали, душе моја, Господа" (Псалам 145.)у2гласа од М. Топаловића невају ученице српске више девојачке школе. 4 0 животу и заслугама покојних добротвора говори нречастни г. Душан Радуловић свештеник и катихета. 5. Раздаје се обућа и одело сиротој српској иравославној школској деци, која су по иредлогу господе учитеља од оппхтинске комисије одабрата. 6. Ученица IV. разреда српске више девојачке школе : Даринка Димитријевићева захваљује се у име обдарених ученика и ученица. 7. „Тебе Бога хвалим" у 2 гласа од М. Топаловића невају ученице српске више девојачке школе. — Нека је част и счава дичној црквеној обштини србској у Панчеву, која је приредила ову свечаноет у духу св. православлЈа и чисте човекољубивости! Дај, Боже, да овај прим.ер нађе одзива и у свима србским црквеним обштинама ! Отликовање. Велезаслужени сенатор и нредседник срб. црквепе обштине сомборске сл. кр. гр. Сомбора г. Петар Вукићевић отликован је од Његовог Величанства примилоетивог цара и краља нашег Франца ЈосиФа I. златним крстом с круном за заслуге и то за многогодишње савестно точно и ревностно службовање своје код поглаварства сомборског. Отликовани старешина ступио је у службу овога града Октобра 1848. године и иослужио је до сада нуних 40 година у јавној служби овога града, које му је 9 година градоначелником био. За време његове упр^ве подигнута је у Сомбору велика државна гимназија, главне улице и пијаце града калцрмисане су, сазидано је нозориште, заеађен прекрасан неривој и у обште град је у свему наиредовао. С тога и ужива слављеник обште ноштовање грађанства сомборског без разлике вере и народности. Што се нриметити могло у седници обштинској 19. Октобра ове године, кад му је велики жупан краљевско отликовање свечано нриденуо и на банкету, ког су иоштоватељи његова тога дана у иодне у дворани нозориштне гостионице ириредили, на коме је до 140 особа учествовало. — Нека Бог поживи нашег отликованог слављеника у крепости и иодиуном здрављу још на многа љета! Ноеи добротвори србске младежи. Атанасије Мејић бивши протопресватер у ГГисаница, који се Априла месеца о. г. преставио, оставио је по смрти евојој 8.000 Форината као стинендијску закладу за ученике из Пакрачке дијецезе и поверио јс руковање том закладом србско народном Са-