Школски лист

— 200 —

ШОЖЕ ЛИ СЕ ОШОГУМТИ, ДЛ УЧИТЕМ СЛВ СВОЈ ЖИВОТ ПОСВЕТЕ ШКОЛИ И &ШОШ УНАПРШ&У - И КОЈИШ ТОЕ СЕ НАЧИНОШ ТО ПОСТИ^И? (За каграду.) (Свршетак.) Још бих на свршетку имао споменути, да учитељ мора ммати јаку веру у свој рад, која ће га вавек бодрити и све већма за свети његов позив одугаевљавати, када је унапред о своме сигурном успеху тврдо уверен, не клонећи духом, већ марљиво радећи о напретку народне просвете. Ни један политичар не би се онолико трудио и жртвовао великим опасностима, кад не би уверен био, да је она замисао и реФорма, за коју се бори, једина права и потребна. — Онај, који се чува жестоких пчћа, заиста не би био против пијанства, да није уверен о злим његовим последицама и да не зна, да је пијанство корен сваком друштвеном злу. За то је и учитељу нужно тврдо уздање и чврста вера у свој рад а поред свега ревносно и неуморно, непрестано усавршавање. Када пак претпоставимо, да је главно начело обучавања у народној школи, да се дете оспособи, да само себе узмогне обучавати — како ваља, јер је и цело човечанство напредовало и до већег степена просвете дошло обучавањем самога себе. Сетимо се само славних и неумрлих српских великана и књижевника : Доеитеја Обрадовића, Вука Караџића и другнх, како су се скоро из ничега иа књижевном пољу уздигли. Ако игде — то је код учитељства обучавање самога себе даљим усавршавањем неопходно нужно, јер учитељ у школи треба : колико је могуће мање да говори, а ученике да навађа, да они сами што више изтражују, а то све ради тога, да би се већма деца побуђивала на самосталан рад. Тако исто учитељски приправник, свршивши учитељску школу, није још са свим готов и довољно способан без даљег усавршавања самога себе сходно светом позиву учитељском одговарати. У учитељској школи му је темељ положен, на коме је он сам дужан даље себе за своје тешко, али нлеменито и узвишено звање читањем стручиих часописа и педагошких дела све више образовати, а ироучавањем стручних дела ће све више потребног му методичког и педагошког знања сабрати, пгго ће му све као учитељу од велике користи бити. Удруживањем пак и усавршавање би веће и сигурније постало. „Свака птица к свому јату лети," вели српска пословица, т. ј. сама нрирода је у срце човечије усадила наклоност, да сваки човек у друштвеном животу бира себи равне и једнаке, па с њима више општи, него ли с другима; сваки се у своме колу сигурније окреће, него ли у туђем, јер и најбољи пријатељ другога сталежа има неких ствари, о којима не ће с нама да говори, знајући, да нас оне не занимају, а и ми с њима не можемр "говорлти као један с другим. За то је учитељско удруживање к'орвд%о., Л ве&'".--ил само по себи ириродно, чему би сметала само не,'^оЈЈ"ау"ју1еђу;'уч^тељи, које се треба чувати. — Оназе ли се несложни људи,