Школски лист

— 52 —

„На дан св. Саве овд. српско православна црквена ошнтина нриредила је у вече светосавску прославу у еовосаграђеној кући г. Петра Дрљаче овд. трговца и нредсједника наше општине. Ту прославу отворчо је сам домаћин г. ПеБа Дрљача. Он је у своме говору и ако веома кратко, ал је много рекао и учннио. Ево чујте шта: „Божијом помоћу, а трудом мојим и моје супруге подигао сам ову двокатну кућу од солиднога материјала, а у вриједности од 15.000 Фзр. Ту кућу са земљиштем и водом добровољно нридарујем на корист српске омладине за српско-православну школу под тим условом, да ту кућу нико никада и никоме иродати не мсже, већ да нама слуши на усномену, а народу српском на дику и понос под насловом : српско-православна основна школа, задужбина Петра и Марије Дрљаче у Бос. Новом 1888. године. Мила дјецо : из жарке љубави према вама подигао сам ову зграду за вас * за многе иослије вас, који ће се у овој кући као у својој школи учити у науци и спремати за ваљане Србе и честите грађане ове миле наше домовине. Ја се надам, кад одрастате и размкслите, да ће те се ејећати мене и у гробу, да ће те и ви чинити богоугодна дјела, те и својим млађима препоручивати да их чиие, као што то ја вама. Уједно наређујем, да се просторије од ове куће, а моје задужбиие, које за училишта нијесу нотребне, изнаимљу, а од тог новца да се издржава сриски учитељ и сиромашни ученици српски. Закључујући ову моју извјештајну изјаву ирепоручујем ову моју задужбину благослову Божијем и светитељу Сави као заштитнику свих српских школа и ставл>ам је под окриље Његовог Величанства премилостивог цара и краља Франц Јоси®а I , а вама, браћо Срби и суграђани моји, предајем ју у драгоцјени аманет, из ког треба да сја нашој дјеци и нашим потомцима луча божанеке и свјетске науке, да и они буду достојни нотомци српског просветитеља св. Саве, а уираву ове задужбине наређујем овд. сриско-православној црквено школској општини , да од данас истом кућом својски и савјесно ио новом моме завјештају управља и влада." Саобштавајући иутем „Школскога Листа" учитељству србском глас о овој новој народној задужбини, умољавамо господу учитеље, да сваки у евојој школи приликом прве школске светковине скупљеном народу јаве за ову племениту задужбиву и да у кругу познанства свог оним Србима, које је Бог имањем обдарио, за углед ставе ово свето и богоугодно дело честитога Србина г. Петра Дрљаче, који је делом иоказао, како Србин љуби православну своју србску народну школу. Дај, Боже, да се што више нађе оваких родољубивих ревнитеља за благо србске иравославне народне школе, па ће нам се онда наше србске вероисповедне школе свуда и у свима крајевима србским одржати, обновити и напредовати моћи! Нека је слава честитом Србину Петру Дрљачи !