Школски лист

новоеадска српска нравославна црквепа оиштина, али му виша школска власт још није правила потврдила. Како су сви изгледи, да ће се још ове године сазвати наш народно црквени сабор, да бира патријарха и да иродужи отпочети рад од 1885. г., то ће наш овај рад за цело привући пажњу нзродних представника и донети народу користи, а учитељству славе и утехе, те у томе прионимо, браћо, сви озбиљно око овог важног народног посла и иокажимо, да нам народна срећа и нанредак на срцу лежи ! Поздрав ! До виђења! Из заједиичке седнице учитељског збора основне и више девојачке школе у Новом Саду 18 /зо- Марта 1889. године. Арк. Варађанин с. р. Јонан Марнћ с. р. предоедник. перовођа.

ШКОЛСКА ДИСЦНПЛИНА. По Коменско.ч и Корфу. (За награду.) II. Бацимо сад поглед на школу, која је супротна оној нрвој, у којој се ред при настави и животу школском одржава љубављу и умиљатим опхођењем учитеља с ученицима, иретпостављајући учитеља са знањем и умесношћу. У овакој школи учитељ сматра своје ученике — ако су приближних година — као своју браћу, а иначе као своју децу а они њега као свог најстаријег брата, односно оца. Но и ученици међу собом живе као браћа у слози и љубави, јер где нема слоге, ту нема заједничког рада. Сумњате ли у то, да се може дисцинлина одржавати у школи лепим и умиљатим опхођењем учитеља с једне и добрим и моралним понашањем ученика с друге стране ? Ено ногледајте малишана са торбицом о врату, у којој му је иарче хлеба и књижице, где плачући иде улицом ! Шта мислите : шта му је? Да му је тешко ићи у школу, да се плаши од учитеља? Ако тако мислите, љуто се варате ! Приђите му ближе и запитајте га : шта му је ? Он ће вам најбоље умети казати. Кроз плач ће вам испричати : да му је отац запретио, да не сме ићи у школу, јер има посла код куће. Оно је молило