Школски лист

— 63

оца, Д а га не задржава од школе, али отац ни да чује. Детету је било жао, да остане од школе, а бојао се од оца. Но на послетку дете се усуди да прекорачи заповест свога оца, скуни књиге. узме парче хлеба и оде кришом у школу и то с плачем, бојећи се, да га отац не туче, кад до вече кући дође. ТТТта је то : што га вуче у школу ? Љубав наспрам школе и учитеља, а и дружинска љубав, јер је дете од ирироде наклољено друштву. По овоме је један од главних задатака учитељевих, да развије љубав, ако то не — оно бар поштовање — како између њега и ученика, тако н између самих ученика, јер какво је понашање код ученика у гаколи, такво ће бити и у осталом друштву ; како је развијена љубав и моралпо чувствовање код ученика, таква ће љубав бити и у будуће, јер „по јутру се дан нознаје." Но — внак деси се, да деца за време предавања заџакају, шушкају, па слабо и маре, што им учитељ иредкје. ТТТ та да ради сад тај учитељ ? Да виче ? . . . То не номаже, јер он док викне, деца су мирна, али после кратког времена, паставе онет шушкарање. Учитељ мора опет да виче, они ућуте, али после онет на ново. И кад би их он тако сваког минута опомињао, колико би времепа остало за паставу, јер „време је благо" ? Је ли било користи ? Не, никакве. У такоме случају учитељ лупне 2 — 3 пута оловком о сто, не чрекидајући предавање. Но ако ово не помогне, онда их он напомене речју: „мир !" ако и ово не, онда учитељ устане и викне : „хоћете ли бити мирпи, или не, или не ћу да вам причам никад?" Деца сад сва ућуте, а за што ућуташе ? То је она љубав в ноштовање, које је учитељ код ученика задобио. Дечија љубав огледа се и може се видети најчешће у домаћем животу н. нр. : Дете се заигра са својим малим друговима у дворишту, но отац га зовне и каже му : „немој, моје дете, да се играш, јер имаш посла у кући, ево ради ово и ово/' Природно је, да дете више воли : да се игра са својим друговима, но да ради сам у кући — ма какав био тај рад. Али љубав сирам родитеља не дозвољава му, да учини свом оцу па жао. Нама се чини, да је ово мала жртва, учињена за љубав оца, али детету је велика, те још како велика. И по други пут кажем : један од најглавнијих је задатака