Школски лист

а) У иочетку сваке школске године треба учитељ да испита развитак духа дечијег, за тим треба испитати: колико су знања донела деда у школу, било то од куће, било да су га стекла у прошлој школској години. И ако је то знање погрешно, то га ваља исправита, или, ако су деда донела са собом од куће какве рђаве предрасуде и зле навике, онда учитељ треба живо да настане, да их ослаби. Што се тиче самих предавања, учитељ треба све у свези да предаје, па били они из једног истог предмета, или из различитих. Из свега овог излази, да предмете треба предавати један с другим у свези и да се живо предавање доведе у свезу са прошлим познатим предавањем — од познатог к непознатоме. Дакле да предавање буде здружено с разумевањем. б) Не треба једно ксто предавати више пута по једном и истоме начину — у сваком предавању треба да буде што новог. За што ми читамо новине ? Да видимо шта је ново, јер нас ново интересује. А старо? За старо нико и не нита, што је било, било, па и прошло. в) Што се тиче самог трајања предавања важи ово нравило : да се ни један предмет не сме предавати дуже од 3 / 4 ча са, јер после овог времена нема занимл,ивоет. — Дакле треба: промене рада. Ево за ово последње иример: Представите себи, кад би се у школи предавала два часа математика, шта би било у школи? До половине нрвог часа деца би слушала пажљиво, но већ на крају првог оиазио би се неки метеж међу ученицима, до ноловине другог часа ђаци би шушкали, зевали, протезали се, а тим је ток наставе спречен — норедак иокварен. На крају другог часа видело би се по које дете хрче у најслађем сну и ако учитељ предаје. Ако се ова три услова при иредавању предмета испуне, онда ће предавање бити занимљкво, а тим је спречен неред. Готово у свакој школи има по који ђак слабоуман или туп и њих не могу интересирати они предмети, које они не разумеју. Шта ће да ради сад учитељ у том случају? Учитељ треба да се са таком децом највећма труди, да их, колико је могуће, изједначи са осталим друговима. Таке ученике, ако их је више, може ноучавати и ван школе, да не би време губио и да не би запустио остале ученике. -Учитељ не створи за кратко време таке ученике мудрацама, него поступно, јер и нрирода се развија постепено и у њој нема скока. Пра настави учатељ седи на узвишеном месту, да би могао мотрити на све ђаке. В) Реиресгсвна средства. Репресивна средства зову се друкчије казне. При кажњењу треба учитељ увек да има на уму последицу казне^, јер црљ школске казне само може бити ноправка кажњенога. Блажије и строжије казне удешавају се према добу узраста, темпераменту и осетљивости ученика, за тим снрам учињеног преступа. Казне се деле на „духовне" и „телесне или Физичке."