Школски лист

78

Духовне су казне оне, које утичу на дух, а то су: Оиомена, укор покуда, лишавање учешћа при каквој свечаности, нри излетима, ири путовању, кад путују сви ученици заједно. — Ово је врло осетљива казна: премештање у такозвану магерећу скамију, као и вешање нрљавих радова на леђа недозвољава се, јер се тиме слаби частољубље ученика. У опште све казне, које слабе частољубље ученика, ие дозвољавају се. Телесне су казне оне, које утичу на тело и производе средством истога непријатна осећања, оне су ове : Стајање, које бива на месту и изван клупа, али и оно не сме бити дуже од 7 2 часа. То је једина телесна казна, која није забрањена. Забрањене казне ово су: клечање, које је штетно, јер се сва тежња тела преноси на врло нејаку кост, чашицу. Батине, којима се тело повређује, а особито тучење по глави, јер се тим потреса мозак, који је средиште нашег духовног живота. У сваком случају учитељ мора гледати, да спречи преступ. Строжијим дисциплинарним средствима казни се у овим случајевима: а) кад ученик по злој намери учини какав преступ, б) кад је упоран, в) кад се не покорава наредбама учитељским и ради намерно против њих, г) надувеност, гордост, охолост наспрам својих другова, која се иојављује понајвише код господске деце. Овим се махнама подривају основи доброте, која је основ сваког друштва. (Свршпће се.)

ШИСЈШ Н ИЗРЕКЕ ЈАНА АМОСА ЕОМЕНСКОГА. Избележио их Љубомир ЛотиЂ. Да је дични Славјанин Амос Коменски био један од највећих реФорматора васпитавања и наставе, те један од највећих добротвора човечанства, то већ знају читаоци и према томе не осећам потребу, да доказујем важност овога нрибираља његових мисли и изрека. Но ипак за то хоћу да нагласим, да ивбележаваље великих мисли, аФоризама и аксиома од појединих великих људи у оиКе има важности. Тако може читалац с корака на корак да се срета све са одабраним зрнцима њиховог мишљења и умовања и тако боље може да измери величину духа и умља њихова. Но овај посао нарочито је важан код старијих радника, писаца и мислилаца. Тиме се ми, прво као и код свију, упознајемо језгром и суштином науке њихове, а после видимо, шта од многих данашњих правила, начела или великих мисли, на којима се оснива многи део од зграде данашњег културног напретка човечанског, припада њима, те да после не погрешимо и да можда њихове заслуге другоме као заслугу упишемо. Данас је свако поље науке и сувише богато и обилато, тако, да често нута човек много што шта превиди код старијих или код најстаријих писаца; а кад после то исто нађе код којега од млађих радника, он, истина нехотичном, али за то ипак неопростивом погрешком прима то као њихову својину. Да би се ово избегло, уобичајило се у напреднијим народима овако прибирање мисли и изрека из дела великих људи и тако се онда увек може знати : шта из данашњег колосалног напретка на свима пољима и странама црипада коме у заслугу. Прибирање мисли и изрека Амоса Коменскога ја сам отпочео са његовим славним делом „ШДасиса та§па," а како дођем до мало доколице, наставићу тај посао и из других његових дела.