Школски лист

— 150 —

живела посматрања ! Оно васпитање произведе најгоре резултате, које се данас по овом, а сутра по оном начелу управља. Васпитање мора бити чврсто и стално, оно треба, да је ослонац за оне, воји га потребују. Наглој промени у државној управи била је увек последица страначка свађа, раздор, незадовољство и неспоразум. Последња циљ сваког васпитања била је и остаје образовањв за слободу, која испуњује закон без притиска, која по облагорођењу тежи из сазнате оданооти за законом, који по самосталпим етичким начелима дела. Може бити пут још дуљи, а корак још лакши, циљ остаје , а свако одступање од првога нравца јесте зло од тешких последица. Она се не враћа никад своме почетку, јер је историјско развијање, а свака реакција може ју само задржати, али не за увек с правога пута свратити ; но ицак она остаје народна несрећа, ако се већина народа као такова осећа. Народи треба да се развију чврсто■ сваки учитељ греши, ако после три корака напред чина два корака натраг. У многостручним тужбама о каквоћи и нравцу духа времена бацимо врло често поглед у назад и држимо, да ћемо остварење његових идејала у прошлости наћи. То је из основа погрешно. Што је пре добро било, није више у истом смиелу и истом степену у променутом и напредном времену, а свако доба мора себи да створи идејал из себе самог, по што оно уважава дате чиниоце свога изображења. Колико се често потврђује, да су пре били људи моралнији и религијознији, него сада ! Хоћемо ли у овом обзиру пожелети старо доба, исто тако, као што је било ? Ја мислим, да: не. Сви ми желимо врлине онога доба за наше доба, али на основу нашега времена. Многохваљена невиност првог детињства нема никакве вредности пред моралним законом и не извршује никакву ноткрепљиву снагу у моралној борби каснијег живота. Што се у пређашњим временима догађало понајвише на основу спољашњег неговања, на основу обичаја, то је данас пуштено на вољу слободној одлуци. Ванредно брзо умножена знања у свима гранама живота и стварно јача снага познавања нашег доба учиниле су многе Форме пређашњег доба без садржаја. Садржај је израстао преко Форме, остављајући је разложену, али за виша сазнавања нашег доба несу се још свестрано образовале Форме, које би одговарале. У овом лежи најважнији основ дисхармонији нашег доба на духовном пољу. Некад слепо веровање у ауторитете, данас самостално иокушавање, некад иојмови речи, данас увиђавност, некад влада произлажења, данас сопствено деловање ума. Непобитна је истина, да се баш изображени део народа одвратио у претежној већини од црквене науке. То је укора достојно, јер та равнодушност доводи људе до пуког материјализма и моралне пропасти. Па ипак је исход природног, постојаног душевног развитка, да је човек у толако религијознији, што је образованији. Истинита и стална нознања приводе к Богу, праоснови нашег духа. И која год наука тако заблуди, да пориче биће Божје и моралност, то служи на пропаст човечакству. Озбиљна је задаћа садашњости, да поврати поремећено јединство нашег духовног живота, т 1им се ово беспристрасно и без предрасуда, с педагошким посматрањем решило буде, одмах ће се и приметити опет опадање грехова и суровости, којих број у нашем времену расте тако