Школски лист

— 149 —

гаје, јер деца ће вам бити будући народ, који је као и ми позвае да живи, ради и бори се са незгодама и недаћама овога живота ! Старајмо се, да нам се васпитање не удаљава ни за длаку од природе, васпитавајмо децу по природи, јер : природно је васпитање једино и добро, а ванприродно, вештачко је, неваљало, ништаво. Имајмо на уму речи : ко се од природе удали, томе се она горко свети ! Ако овако будемо радили, показаћемо, да смо добро разумели ону истиниту изреку : Меп$ вапа т согроге запо.

0 ПРОСТИЈЕШ ОСТВШБУ ПЕДАГОШКЕ ИДЕЈЕ. (Др. ФРИДРИХ САКСЕ.) „Из окова у олободу" — то је заиста сада закон човечјег развитка — како телесног, тако и душевног; али свака олобода ставља пред собом вишу својствену снагу и где ове нема, ту је слобода несрећа. Тако је исто и педагошка погрешка : доиустити слободу аре времена, као што је: ираво време и ирава средства ироиустити, да се иодигне и оснажи снага за исту. Историја нам даје доказе за обе погрешке. Чује се на име у садашњости мњење, да делимиде није сазрело време за идеале новијег законодавства. Обртна слобода, слободно васнитање, симултанске школе, укидање телесне казне, изборни начин и сличне установе сломиле су штовања досгојне чврсте Форме, којих не би се могли никако опростити ради могућно корисног 3'ређења јавног живота. На први поглед изгледају ова мњења да нису без икаквог основа. Има у нашем времену много суровости, због којих би и изобилни хуманитет пожелео стари начин васпитања ; шта више : искуство је засведочило, да у 25 ој години живота код многих људи још није развијена морална озбиљност, да може при избору народних заетуиника корисно суделовати; обртну је слободу народна реч нроменула у обртну подрзљивост, општој настави ученика различитих вероисповеети стављају се још велике тешкоће. И законодавство није апсолутно прекужило блз'дњу, али ни једна реч није са етичког гледишта опростива — као она, која је произашла из хуманитарног обзира, а ни једна није тако јасна, као она, чији је извор у одушевљеном узбуђењу за давно жељеним идеалом. Како ли се високо заталасао духовни живот, кад се Немачка ујединила и иобедила иенријатеља свог унутарњег и спољашњег живота! Држимо ли, да је дејство ових славних догађаја на светину питомије и задржљивије, него што се ноказало, то је било онда обмана, коју ће искусити сви они, који су се онда протквили не само хладним разумом, него и срцем, на и данас их кма много, која не ће да признаду. Светина се не развија никада једнако, али образованост и чедност напредних чланова треба да је ослонац и пример заосталих чланова Тада корачају и они напред, а повремена образованост учинила је у целина један корак даље. Само никакве реакције! Само никакво хватање за пре-