Школски лист

- 155 -

назији, у којо.ј је и сам васпитан и гдје је провео 17 год. млађаног рада свог. У предавању пије ишао за другима по утрвеном нуту, негојекрчио нови пут, по којем иду данас најбољи од његове браће учитеља. У то вријеме, на које се односи прва половина његова рада, у многијем средњијем научнијем заводима у Русији предавање рускога језика и књижевности било је врло траљаво, — учепици су морали учити на памет граматична нравила, разна одјелења из теорије књижевности и сухопарне мртве биограФије списатеља. Стојунин је тражио од својијех ученика нризнато изучавање језика и самостално читање угледнијех писаца, развијања укуса к свему, што је лијепо. Разумјева се, да је мало било гимназија, у којима би предавање било ваљано; за то Стојунин преузима сав посао, да би унознао друге учитеље са својијем начином предавања. Од године 1855. до 1879. издао је слиједећа руководства, обрађена са дивном устрпљивошћу и бригом : „Вмсшш курсв грамматики," „Рускал лирическан поезии дла учаш,ихсн д г 1 звиц г б ," „0 преповедап!« русскои словесности," „Руководство длн теоретическаго изученјн литературБ1, " „Руководство длзс историческаго изучен!л зам^чателБн^БшихтЈ произведен1и русскои литературБ1" и „РусскШ синтаксисБ " Осим тога са расправама, које су излазиле у ранијем листовима и у одијељенијем брошурама, упознао је учитеље и читалачку публику с њекима руским заборављеним списатељима. Антиох Кантемир, Шишков, Књажнин, Фон Визин и Кољцов нашли су у њему најопрезнијега истражитеља и критичара њиховајех производа и вијерну карактеристику сувременог им рускога народа. Издавши одијељено у малијем књнжицама „ИзабранБш сатирБ!" Кантемира и „НедорослБ" Фон-Визина, положио је темељ јеФтиној библиотеци рускијех сгшсатеља, која је сада врло распрострањена у рускијем научнијем заводима. У задњијем годинама радио је Стојунин скупа са својом женом у женској гимназији, коју је основала у Петрогра^у Марија Николајевна Стојунинова. Та је гимназија брзо задобила најсјајније поштовање и сада се броји међу најбоље заводе у Русији. Осим тога одликовао се Стојунин са својијем расиравама на свако важније иитање, које се тицало васпитања и предавања у школама. Такове су заслуге Стојунина код рускога народа. И он их не ће заборавити... „Свуда, гјегод се он показао," говораше о Стојунину један његов нријатељ, „или био у својству учитеља, васпитатеља омладине, или на иопришту литерарно педагошком, или као управитељ школски — увијек је остављао за собом свијетле трагове. Стојунин по спољашњости својој није могао људе себи привлачити, али чим се ко њему нриближио и чим је ко хтео послушати његову благу ријеч, његов одмјерен говор, одмах се увјерити могао, да у том човеку бије топло срце, које се одзива на све, што је добро, праведно и поштено, које нривлачи себи и младића и старца." * * .1? Кроз мјесец дана и нешто више послије В. Ј. Стојунина оде нам у вјечност и трећи славни раденик на пољу руске нросвјете: 13. Дек. 1888. умрије Александар Јаковљевић Герд. Име његово сиомињаће се међу дјецом, учениц«ма, друговима и учз^