Школски лист

— 156 —

тељима са таком истом љубави, као имена Јевтушевскога и Стојунина, једном ријечн — међу свијем, који су га познавали. „Био је поријеклом Енглез, али у души прави Рус, родољуб и љубитељ дјеце," тако је изрекао на погребу знаменити руски педагог: Д. Д. Семенов. Герд је био један од најзнаменитијих руских раденика на педагошком пољу, душу и срде полагао је за омиљено своје дело. Ето : за што је он оставио тако свијетле трагове на путу, којијем је прошао. Жученички живот брзо га је одвојио од нас. Био је педагог по природи и позкву, као да је висока својства образованога васпитатеља наслиједио од својега оца. Отац његов, који је био позван из Енглеске у Русију за време Александра I, радио је ревно у почетку у провинцији, а за тијем у пријестоници око устројства школа но начину ЈЈанкастровом. Стари Герд је за рана оиазио у сину свом сјајне педагошке дарове: сталност карактера, уздржљивост, па се са свијем силама трудио, да их управи и развије. Приправнвши сина код куће, даде га у ларинску гимназију. Млади Герд, свршив гимназију с одликом, пређе год. 1ђ58. на петроградска универзитет и кад је кроз пет година иостигао степен кандидата, ступи на педагогијске течаје, један од најзнаменитијих завода војенога министарства. По свршетку течаја добије мјесто васпитатеља у првом кадетском корпусу, гдје је служио до године 1870. Тада му судба одреди ново поприште: буде именован управитељем сељачкијех насеобина за понрављање малољетнијех преступника. Герд се сав одао за корист милога му посла. Он је први са примјерима доказао, да се иајпокваренија и најзлочестија дјеца увијек лако не поирављају са суровношћу, нити казном, него хришИанском љубави. Ову заслугу покојнога цијенимо више него педагошки рад, почем се овдје показује иравијем подвижником за ближњега. Ево : какове је знамените раденике изгубио руски народ, какве прекрасне учитеље изгубише руска дјеца прошле године! Труде љихове цајени сав руски народ, па и сам владалачки дом. В. А. Јевтушевски и А. Ј. Герд били су учитељи царске дјеце. Тежак и ненакнадим губитак ! 5 г спомена им је свијетла! Какови чудни примјер за нас представља њахов живот — пун муке а неуморног труда нрема ближњему. Сјећајте се често славнијех учитеља, као што су: Ушивски, Пирогов, Водовозов, Јевтушевски, Стојунин и Герд. Сјеме, што су они посијалк на плодној њиви, треба да расте и да се развија све даље и даље и с временом, дјецо, то развијање зависиће од вашега труда. Држите дакле у својој памети имена тијех учитеља, који су вам показивали пут у добру и правди ! Неуморни труд, силна воља у испуњавању означене цнјељи, дуга и безгравична љубав к човјечанству — то је, што је служило за основ њиховога живота Нека и вас воде та начела! Из „Годника" превео : Коста Драгосавац.