Школски лист

_ 144 —

код свију сталежа има аванжма, а код учитеља иема, — на још ако му и добру плату не дамо, онда су ти људи заиста заборављени. За то држи, да се о том § — као жквотном нктању — мора боље и свестраније размислити, а то ће се тако учинити, ако се овај §. врати уч. одбору, да га но ново прокуха и размвсли о њему, да га после подне или сутра пред скупштину изнесу. М. Ћоси% (Иђош). Вели, да је неправо удешена плата по броју душа. М. ПсјиК (Госпођинца) не слаже се ни са редакцијом, а нн тиме, да буде разлике међу шшшшт-от сеоске и варошке плате, јер баш у селу је иозван једино учитељ, да он учи, васиитава и иодиже дух у народу ; не квже се за бадава : „какав учитељ, тако и село." У вароши иак ностоји већа иктелигенција, која више утиче на народ, него учитељ, тамо он само на децу утиче, а на народ слабо. Сад — по томе би све боље снаге бежале у варсчн, где им није тако широко поље као у селу, а овде би се стицали лошији учитељи. По моме мишљењу требало бл одредити свима једнаке илате, или баш ако хоће, да праве какве разлике, оно онда сеоски учитељи, да се боље награде према њнховом ширем и делокругу (Живост. Покрет на свима странама). ГрбиИ (Ст. Врбас) слаже се са Пејићем, да тај су предлог вели, варошани градили, па су за то за себе и боље створили, а ми сељани морамо се задовољити ма чим. (Живост). У селу има у школама више деце, а мање учитеља, па хоћете да нам дате мању илату; то није нраво. Плате треба, ако баш не да су наше веће, све једнаке. (Веселост. Живао !) М. Косовац. Сл. скупштино и поштована браћо, ја држим, да достојанствено ваља дискусију водити ! Ова је дискусија по све личне природе. Заиста су то варошани градиди више за себе, него за сељање. Ја се иотиуно слажем тиме, да не буде разлике у платама сеосквх и варошких учитеља. Одговорило ми се ирв дебати о броју школске деце, да морамо имати и штедњу према онштини у внду, а као што ми се свиди, овде није то конзеквентно изведено. Варошки учитељи могу себе лакше образовати, него сеоски, који су једино упућени на библију и календар и то морају за готово, но још и скунље да плате. Учитељ је позван, да се усавршује, јер ако се запусти, за 15—20 година, рећи ће му општина: ти ниси више учен, нкси за нас, па га често и одпуштају, а да корача са нанредовањем школе и науке јој, мора из свог џена прШлично и да троши. — Што се вели у редакцији, да учитељица, кад се уда, губи свој стан, држим, да је неправо; школе и општине не тиче се њен приватан живот у том ногледу. (Живост едесне стране међу девојкама учитељицама). Јер она и на даље врши своју учитељску дужност као пре. С тога сам слободан предлсжити без разлике свима, да се предложи гшшшиш од 500 ®ор. уз уживање осталога, као да се и учитељицама не окрњи стан, односно станарина (Женске вичу: живио !) Ив. МартиновиИ (Панчево) говори о разлици плате тамо, где је на селу учитељска плата по 16 и 20 ланаца земље и 150 ф . и друге пристојбе у храни и другом. (Вичу, да се такове општине на прсте могу избројати) и јадне плате варошког учатеља, који из ње све трошкове, па