Школски лист

— 145 —

и оне варошке, што сеоски нема, да подмири. Сравњујући то, држим, да су и за сад сеоски учитељи боље наплаћени, а и по предлогу ће бити још и боље. Држим, да но реду разлика нема смисла, јер је рад сзуд једнак. — Истина, да је лакше у граду напредовати и корачати са духом времена, али је и неоспоривч, да га то све мора и више трошка стати, јер он мора да буде у свакој чорби мирођија, што на селу није случај. За то и јесте нротиван једнакој плати, него да остане по редакцији. Даље вели, да га н то руковопи, да остане при редакцији, што не познаје ни једног богатог варошког учитеља, али сеоских више богатих познаје. — За учитељице вели, да су многи били неправедни, па и сама редакција, одузимајућл јој стан пра удаји, јер представммо си само ту околност, шта би учитељица радила онда, кад би се удала, па се посвађала са мужем, куц би онда, на сокак ? (Велико неодобравање са женске стране.) Јов. ПетровиИ (Турија). Слаже се са Косовцем, одговара Мар., да и сељани морају онште цели потпомагати. Набављање домаћих потребних ствари скопчано је са већим трошковима. У погледу уживања земље не треба из вида изгубити ни велике иорезе и еквиваленте, а иоред тога врло малену аренду, с тога је за Косовчев предлог. — У погледу учитељичиног стана напомиње, да би ради олакшице ваљало, да сама иапусти стан, а на приговор: шга ће учитељица у известним приликама радити, одговара, да је тај израз врло недостојанствено пао, а на умирење г. предлагача велн, да баш та околност взља да је примора, да се са својим мужом слаже. СтефановиИ (Футог) говори: како се врло комични разлози наводе у одбрави иојединих нредлога, што нн најмање не дилсе углед ове скунштине. Не да се опорећн, да и једни и други учитељи имају из ове худе плате да подмире велике и многе задатке, али заиста — РУ К У на срце, па рецимо, да су варошки учитељи изложени већим издатцима, а слабо се сами могу да испомогну. За то је за редакцају. Д. ЕнежевиЛ. Природно је, да варошани имају већу плату, јер заиста имају и веће издатке, па ја држим, ца им то и сад тако треба оставити, а сељаниља за докнаду томе : да се учитељска земља не урачуна у ппшпшш, јер је то ћепеДсшш учител>ски и свештенички. Брашоваи. Варошке општине као богатије могу богатије и плаћати. У погледу рада, по што није, нити може бити једнак, тако и да не буде једнака плата, него да према раду напредује и у плати. С тога је за редакцију. МарковиК (Петровосело). Многа браћа говоре, да је на селу лакше живети ; није, господо, тако ! Кошта нас оно пиле, што га излежемо. (Смех.) Ја сам за редакцију са женским квартиром. (Живио П Вукан. Нека браћа сматрају земљу за ћепебсшш,... то је велико иитање; ваља да се земља урачуна у пттпит илате. У осталом плату ваља одредити ио броју душа Срба у месту, а варошанима да се одреди за себе. ЛотиЛ у име гђице Н. Ђорђевићеве из В. Бечкерека предлаже, да се уметне, да стан мора сух, видан и удобан бити. — Прима се овај исправак.