Школски лист

— 146 —

Председник суди по говорницима, да се плаше од велике плате, а то је, господо, врло неосновано. мала је то све награда према оном великом труду, кога ми у школи обављамо; права награда наша је — мзда на небесјех. — Изнаша предлоге редакције и Косовчев предлог на гласање. — Прима се редакција са допуном Косовчевом у погледу женског квартира и допуном Н. Ђорђеваћеве. Председник предлаже, да се још у одбор учитељски изаберу још пет лица. Усваја се и бира се: М. Долга, ре®ерент, Косовац, Пејвћ, Жекић и Д. Берић. Председник , завршујући седницу, заказује уч. одбор за 2 сата после подне, а скупштину за 4 сата. * * * По свршетку прве седнаце сви учитељи корпоративно одоше у стан вбл. г. Н. Ђ. Вукићевића, да га као свога некадањег проФесора и управитеља. а сада као заменика гл. шк. ре®ерента поздраве. У име свију присутних ноздравио га је председник скуиштински г. Н. Грујић са тонлим речима, да је српско вероисповедно учитељство дошло, да поздрави свога некадањег учитеља са речима, да га Господ Бог још много и дуго српској школи и њеном учитељстау на корист и радост одржи. Дело учитељство на завршетку говора поздрављеном прихвати са дуготрајно и одушевљено : Жавео! Г. Н. Ђ. Вукићевић захваљује се на указаној му почасти, коју високо цени, јер све српско учитељство, а поглавито вероисповедно, једина му је утеха и узданица, које му у овој његовој големој тузи за изгубљеним најстаријим сином Миланом, за том једином надом својом, једино утехе пружа — тим више, што он све српско вероисповедно учитељство, како учитеље, тако и учитељице, који су са врло малим и незнатним изузетком његови иученици и ученице били, сматра као своје духовне синове и кћери. Па примајући овом приликом тако рећи своја духовна чеда, не може му се, а да и овом приликом не метне сваком на душу и срце ону светињу, која наш народ одржава, која га је кроз све нретрпљене невоље за 500 година одржала и за којом и данас наш народ по свих крајеви, где год живи — чезне ; наводи за пример, како су га у једном месту на Сави нриликом прегледања школа у Хрватској, где су му Срби сељаци казали : дајте нам онакову школу, у којој ће се учити : часловац и нсалтир, у којој ће деца учити појати цело „Благослови душе," као што смо ми за младости наше учили појати и појали у цркви. Та жеља народна је она светиња, без које Србин нема своје школе ; то је оно, што вам ја од свег срца препоручујем, јер је она једина кадра, да одржи нас у нашој милој вери православној — а то је, браћо и децо моја, сриска вероисиоведна школа. На старом основу градите нову школу, јер је на новом основу слаба школа, у том имам искуства у овим мојим старачким годинама из моје многогодишње праксе и учитељског живота. — Говор је гл. шк. реФерента саслушан са особитом пажњом, а често испрекидан са бурно : живео, а особито завршетак пропраћен са одушевљено : Живео ! * * *