Школски лист

После подне учатељски одбор 20-орице наставио је свој рад у погледу саветовања о предлогу школском саб. одбора 15 орице ; рад је трајао све до 4 часа. (Продужиће се.)

НАРОДНО ОБРАЗОВАН ј Е и здшствено ста&е. (За награду.) Меп§ вапа т согроге 8апо. (Свршетак.) Често читамо у новннама: како се овде-онде испитивањем здравља наишло по школама на скоро пола деце и ако не болесне, а оно у почетку болести. Те болести још нису праве, оне су тек симптоми, који се развијају и изазвали би највећи степен своје заразе, кад им се не би за времена на пут стало. Болести, које се данас у школи појављују, различне су и имају своја имена. Једно је „трахома," друго „астма," а треће „сколијоза. Трахома затире очни вид, а и врло је заразна; она ниче и тамо, где се не сеје. Астма је болест, која се јавља као последица узаних прсију, а у прсима је животни орган — плућа. Сколијоза долази од седења у рђавим скамијама ; она није заразна, али ипак доста се брзо развпја и немилице тлачи и чини телесни организам несиособним за рад. У првом случају — трахома — затире се видни орган и може да га вечито затре и упропастити, тако, да ово за навек направи од човека не само телесна, него и умпа богаља. У другом случају, где су преко мере узана прса, зауставља се предисање, које је најглавнија чињеница за живот, преча од јела и пића. Од искривљене кичменице могу да дођу живчане болелести и такав оргапизам не може бити дуговечан, но мора пре времена подлећи смрти. Кад добро иромотримо данашње стање наше младежи, увидећемо брзо, како физично опадамо. Место румени на лицу жуто бледило, место ведра чела — натуштено, прави стармали. Још по који старац остао нам је из бољих времена — као представник бољег физичног здравственог стања човечјег. Кад бисмо тога представника зопитали за њихов начин живота, одговори би му се косили са нашим начином. Он ће нам прво споменути перје, које затире здравље дечје још из најмање малоће њихове. Казаће нам, да у старо време није тога било. Место перја и скупоцених душека било је овчје руно, оно је подмиривало све потребе за одело, за простираче и покриваче. „Док се кожух и пршњак носио, била је пунија кеса," вели